NA NACIONALNI PARK NE MISLI NI DRŽAVA NI STRANI INVESTITORI?

	12.09.2007.
14:52 - Kompanija Alas je eksploatisala kamen u kopu Kišnjeva glava, jer im nadležni u državi nisu tražili plan rekultivacije, jedna je od tvrdnji koju su izneli predstavnici kompanije novinarima u Austriji, prilikom obilaska sedišta kompanije. Sve aktivnosti ove kompanije na Fruškoj gori stagniraju, jer još uvek nisu dobili potrebne dozvole nadležnih institucija, a kop Kišnjeva glava, nedavno je zatvorila inspekcija, jer nisu poštovani Zakon o Nacionalnim parkovima iz 1993 godine i Prostorni plan Fruške gore iz 2004 do 2022 godine, kojima se kaže da je eksploatacija zabranjena i kojim se predviđa rekultivacija lokaliteta Srebro i Kišnjeva glava. Kišnjeva glava Predstavljajući kompaniju vlasnik Manfred Asamer je insistirao na činjenici da je ova kompanija posvećena zaštiti životne sredine i da teži pomirenju industrije i prirode. Asamer je izneo podatak da je kompanija partner WWF-a, svetske zelene organizacije. Novinarima u Austriji je predstavljen film o kompaniji, gde su prikazani kopovi i rekultivisane površine. U tim slučajevima se uglavnom odmah nakon eksploatacije jednog dela kopa, kretalo i sa rekultivacijom. O tome da li su u Srbiji počinjali odmah sa rekultivacijom, govori podatak da kompanija eksploatiše kop Kišnjeva glava već dve godine, a još uvek nije počela sa rekultivacijom, jer za nju nije postojao plan, odnosno kompanija nije dobila odobrenje plana rekultivacije od nadležnih institucija. Predsednik Upravnog odbora AD "Alas Holdinga" Dejan Delić tvrdi da je ta zona oko kamenoloma očišćena od otpada i da je u oktobru prošle godine zasađeno 150 borova. Od tada nije bilo rekultivacije. Ovde takođe nije jasno, kako je kompanija počela sa rekuiltivacijom, ako im nije odobren plan za istu. Dejan Delić tvrdi da se sa rekultivacijom počelo "jednim delom". "Mogu da kažem da čekamo da se projekti odobre, kako bi mogli da se stvarno posvetimo tome." Kompanija je na Fruškoj gori ekploatisala kamen bez saglasnosti dve godine i niko od državnih organa do nedavno nije reagovao. Nakon prijave Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti, bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu "Kišnjava glava" u Nacionalnom parku "Fruška gora", Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata doneo je rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa. Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa republičkim inspektorom za zaštitu životne sredine je izvršila nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac dana 20.06.2007. godine i konstatovala da se na kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" radovi na vađenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Sve ovo znala je i kompanija Alas, kao i nadležna ministarstva pokrajine i republike, međutim reagovalo se tek nakon dvogodišnje eksplatacije. Dejan Delić tvrdi da ovo nije kršenje zakona, odnosno da "sve zavisi sa koje strane posmatramo stvar" . Menadžer kompanije Markus Bogdanović kaže da su oni imali sve dozvole kada su kupili firmu, a da se sada "neko odjedom setio, da nemamo". Na pitanje kako se i zašto se predstavljaju kao ekolozi, ako su na primeru Kišnjeve glave, kršili zakon eksploatišući kop, bez plana rekultivacije i kako je uopšte bilo moguće početi rekultivaciju, bez odobrenog plana, Markus Bogdanović navodi da su oni radili po dozvoli od 2005-te godine. Bogdanović smatra da potez države da ti prvo prodaje nešto sa dozvolom, a zatim ti nakon kupovine ukida tu dozvolu, predstavlja loš znak za sve strane investitiore. To što kompanija Alas, koja je partner svetske ekološke organizacije WWF, nije odmah krenula sa rekultivacijom, dok traje eksploatacija i kao što to, prema njihovim tvrdnjama, čine u kopovima širom Evrope, Markus Bogdanović opravdava činjenicom da im niko iz države to nije tražio. Bogdanović je naveo i da je promena odnosa države prema njima išla "paralelno sa političkim pomenama u državi". I Dejan Delić i Markus Bogdanović tvrde da je isti inspektor prvo dao dozvolu, a zatim je, nakon promene vlasti, u novoj inspekciji kopa, oduzeo. Može li se protiv zakona? Projekat rekultivacije oba kopa, još uvek nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Predhodni projekti rekultivacije su odbijeni od strane resornog ministarstva, nakon čega je Alas holding tražio produženje rokova. Predstavnici kompanije nisu mogli jasno da objasne zašto je projekat rekultivacije više puta odbijan. Iz kompanije demantuju ranije najave da će se iz kopa Srebro izvući 18 miliona kubnih metara kamena, navodeći da se planira izvlačenje oko pet miliona kubnih metara kamena, a iz obližnjeg kamenoloma Kišnjeva glava upola manje. Jedan od razloga, zašto Alas ne može da dobije dozvolu na projekat rekultivacije, upravo leži u činjenici da se rekultivacijom ne predviđa izvlačenje kamena, odnosno moguće je to uraditi u mnogo manjoj količini nego što to predviđa plan Alasa. Može se zaključiti da, ukoliko se bude ispoštovala ova zakonska odredba, ova strana kompanija gubi svoj interes u rekultivaciji, jer ostaje bez predhodnog profita, koji bi bio ostvaren planiranom eksploatacijom, za šta ne mogu da dobiju dozvolu. Dejan Delić navodi da se oni nadaju što većem profitu i da je prošlogodišnja proizvodnja bila 540.000 tona, a prosečna cena kamena je tada bila osam evra. Međutim, transport kamena od kopova kroz Nacionalni park takođe predstavlja veoma veliki problem u namerama Alasa i prilikom dobijanja dozvole. Profesor Slobodan Vujić, koji je uradio projekat rekultivacije za Alas, navodi da se planira izgradnja alternativnih puteva, kojima bi kamen bio odnošen do Dunava, ne bi li se izbegao put kroz Ledince. Pitanje je da li se za tako nešto može dobiti dozvola i da li Prostorni plan predviđa izgradnju novog puta. Pošto bi navodna rekultivacija trajala 10 godina, a kamen odvožen kamionima, novi je problem, ukoliko se dosledno poštuje zakon, zagađenje Nacionalnog parka i Ledinaca. Slobodan Vujić navodi da se u projektu eksplicitno kaže da trasnport ne ide kroz Ledince, ali da je to stvar dogovora više strana. Vujić navodi da bi prilikom takozvane rekultivacije izabranom trasom prolazilo oko 50 kamiona dnevno i navodi da ne smatra da bi u pomenutom periodu od deset godina to uticalo na zagađenje životne sredine. Šta radi ministarstvo? Trenutno se u ministarstvu ponovo razmatra projekat rekultivacije koji je dostavila kompanija. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, nije imao vremena da Novosađanima objasni koji su dalji potezi ministarstva i da li Alas može dobiti dozvolu i pored svih navedenih prepreka. Takođe u ministarstvu nismo mogli da dobijemo informaciju šta je sporno u pojektu rekultivacije, kao i da li je ona obavezna ili je moguća i prirodna rekultivacija kopa Srebro, koji već ima Ledinačko jezero i relativno je prirodno rekultivisan. Ostali smo uskraćeni i za informaciju kako će se transportovati kamen kroz Nacionalni park i da li će stanovnici Starih Ledinaca biti ugroženi ukoliko se Alasu odobri projekat. Šta posle rekultivacije? Prisutni predstavnici kompanije izrazili su nameru da upravljaju rekultivisanim prostorom, pošto se njihova kompanija, između ostalog bavi turizmom. Ovo je još jedno, od niza pitanja koje, kada je reč o Ledinačkom jezeru, nije rešeno. Asamer "Naša kompanija se bavi vađenjem šljunka i kamena te proizvodnjom betona i cementa u desetak evropskih zemalja i Saudijskoj Arabiji. Vašim građanima ćemo se možda najlakše predstaviti ako kažem da samo zajedno s francuskim Lafaržom kupili cementaru u Beočinu. Gde god da poslujemo, programi na očuvanju, rekao bih - čak i na unapređenju životne sredine teku paralelno s proizvodnim programima. Naime, i prema austrijskim propisima i prema propisima drugih zemlja, uključujući i vaše, stanje prirodne sredine, nakon završetka radova, mora da bude kao što je bilo ranije. Kompanija "Asamer" je na mnogo lokaliteta učinila i korak dalje i u ponovo pošumljene kopove, u saradnji sa stručnjacima za tu oblast, nastanila čak i neke životinjske vrste koje su davno iščezle. Zbog te naročite brige za prirodu višegodišnji samo partner WWF-a, najznačajnije svetske organizacije za zaštitu životne sredine. U naš program rekultivacije kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro, poznatije kao Ledinačko jezero, uključeni su stručnjaci iz ove organizacije koji su već nekoliko puta boravili na Fruškoj gori – objasnio je Manfred Asamer, direktor i vlasnik kompanije. Kompanija Asamer, posluje i u regionu. Na linku http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=506&tekst_rb=3 , u tekstu pod nazivom "Prevaranti iz Austrije", možete pročitati tekst nezavisnog new magazina "Bosanskohercegovački dani", o poslovanju ove kompanije u njihovoj zemlji. (Milan Srdić, Radio 021)