РЕАГОВАЊЕ НА МЕДИЈСКУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ЛЕДИНАЧКОГ ЈЕЗЕРА (П.К. „СРЕБРО“) И П.К „КИШЊЕВА ГЛАВА“

Електронска презентација на блогу „Зелене мреже“, омогућила нам је увид у Пројекат рекултивације Лединачког језера (коп „Сребро“) и копа камена „Кишњева глава“. Бајка која нам је сервирана, од стране Алас Раковац и професора Рударског факултета (Вујић), јасно разоткрива кључни циљ, са стварним намерама дугорочне експлоатације камена, упаковане у рухо, које треба да нам да привид законске форме и часних намера. Грађани плебисцитно желе туристички комплекс на Лединачком језеру и ево, Алас им га даје, али у виртуелној стварности, а ако буду добри можда ће га добити након десет година врло интензивне експлоатације камена. Поузданост њихових гаранција, путем папиролошких изражаја новчаних гарантних депозита, код којих дописивање нула има једину улогу да фасцинира јавност износом, а реализовати овакву наплату, као казнену меру, је готово немогуће. Ово се показало кроз свежи пример наводне легалне рекултивације „Кишњеве главе“, чију легалност је раскринкао здружени надзор Републичке и Покрајинске инспекције. Констатација непостојања кључне документације, исходовала је забраном радова на копу „Кишњева глава“, али ова двогодишња незаконита експлоатација, није резултовала логичном наплатом чековног депозита од 1.600.000 Евра, који је на наводном гарантном располагању код Управљача националним парком „Фрушка Гора“. Пројектом замаштана визија је исходом прихватљива опција, али са болно неприхватљивим роком, читаве деценије - бесомучне експлоатације камена, са великим ризиком да поремети успостављену природну равнотежу водотокова кроз кречњачке слојеве на Лединачком језеру. Сам пројектни исход, не обилује визионарском луцидношћу, сразмерном добу, за које се треба реализовати (2017 година). Знатно луцидније визије туристичког комлекса „Лединачко језеро“, понудили су многобројни дипломски и семинарски радови рађени на ову тему. Провидност пројектантске намере, коју додатно разоткрива површност у обради туристичких садржаја, исказује јасан циљ паковања у једино могућу законску форму, недопуштене експлоатације камена у Националном парку. Овај покушај указује на недопустивост, да страна заинтересована за сопствени економски ефекат, изражен у кубицима камена, буде финансијер и налогодавац пројектног задатка, који се односи на подручје у коме је давно одређен Државни интерес, кроз дефиницију националног парка. Сагласно захтеву Налогодавца (Алас Раковац), професор Вујић и екипа Рударско – геолошког факултета, свој задатак су обавили сервилно. Утешно је по љубитеље Лединачког језера, што овај Пројекат нема никакву законски извршну основу. Он представља само још једно маштено играње, попут поменутих дипломских радова. Оквир рекултивационих радова, на деградираним просторима Националног парка, мора поставити Републички завод за заштиту природе и мора се добити сагласност Министарства за заштиту животне средине. Заводу за заштиту природе, полазни параметар нису кубици камена, већ заштита и очување фрушкогорске флоре и фауне – потпуно угрожених у вишедеценијским интензивним експлоатацијама камена, које су данас у експанзији обнављања, управо захваљујући деценији егзистенције Лединачког језера. Други битан предуслов, реализације оваквог пројекта проистиче из Устава Србије, а чини га Сагласност локалне самоуправе, са логично пресудним ставом Месне заједнице, о чијој се територији ради. Овај став, као артикулација грађанског израза, исказиван је недвосмислено у корист брзе и чисто безбедоносне рекултивације, са прихватљивим роком од једне до три године, за извршење. Као обавезујући, овакав став је према народним представницима оверен хиљадама потписа, на више пута прикупљане петиције, односно Закључцима и Ставовима са народних протестних окупљања на Лединачком језеру, достављаних свим релевантним политичким чиниоцима. У правној држави пројекти рекултивације деградираног у националном парку, који предвиђају у „безбедоносној“ мери вађење 5.000.000 кубика камена, немају ни минималне шансе за реализацију. Фрушка гора и Лединачко језеро су барометар да ли живимо у правној држави или анархији.

Љубитељи Лединачког језера - Стари Лединци. (www.ledinackigral.blogspot.com)

Novi blog o Ledinackom jezeru

Od nedavno postavljen je još jedan blog koji se bavi zaštitom i unapredjenjem Ledinačkog jezera. Razvojne novosti ka cilju Stari Ledinci turistička destinacija kao i druge turističke informacije o Ledinačkom jezeru i Starim Ledincima možete čitati na sledećem blogu: www.ledinackigral.blogspot.com.
Autor bloga je Milorad Kuljić iz Starih Ledinaca.

RADOMIR DELIĆ IZ STARIH LEDINACA I MILAN SRDIĆ NOVINAR RADIJA 021 DOBITNICI SU OVOGODIŠNJIH PRIZNANJA ZA HRABROST I DOSLEDNOST

RADOMIR DELIĆ IZ STARIH LEDINACA I MILAN SRDIĆ NOVINAR RADIJA 021 DOBITNICI SU OVOGODIŠNJIH PRIZNANJA koje je dodelila nevladina organizacija Vojvođanska zelena inicijativa i Udruženje eko novinara "Eko vest", na Ekološkom kampu - Vršački breg 2007.koji je održan od 25.oktobra do 28.oktobra 2007.
Radomir Delić je dobio priznanje za građansku, a Milan Srdić za novinarsku hrabrost i doslednost u zaštiti životne sredine za 2007. godinu.
Udruženje eko novinara "Eko vest" okuplja novinare iz cele Srbije, koji su se i ove godine našli u Vršcu na Ekološkom kampu u organizaciji Vojvođanske zelene inicijative i Švedske humanitarne organizacije "Individualna pomoć". U okviru četvorodnevnog kampa oko 30 novinara iz Srbije i 20 predstavnika ekoloških NVO, kao i gosti iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, razmatrali su aktuelne probleme u zaštiti životne sredine u Srbiji i regionu.

(Ruža Helać, predsednica Vojvođanske zelene inicijative)

„ALAS HOLDING” NE ODUSTAJE OD REKULTIVACIJE KOPA “SREBRO”

„Dnevnik”, 26. 10. 2007: Predstavnici kompanije “Alas Holding” sastali su se nedavno sa nadležnima iz Zavoda za zaštitu prirode, kako bi razmotrili koje uslove je neophodno da
ispune, kao izvođači radova u kopu “Srebro”, pre nego što dobiju zeleno svetlo za rekultivaciju.

- Na prethodnom sastanku ništa konkretno nije odlučeno, već je svaka strana predočila svoje argumente, a naredni sastanak trebalo bi da održimo naredne nedelje, kada ćemo, nadam se, imati podrobnije informacije u vezi sa uslovima i propisima koje moramo ispuniti - izjavio je za “Dnevnik” predsednik Upravnog odbora “Alas holdinga” Dejan Delić.

Podsećamo da se, prema uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, istočni deo kopa “Srebro” nalazi u drugom stepenu režima, odnosno zaštite, te da se maksimalno 30 metara u prostor po površini kopa može intervenisati i to u gornjoj zoni. Upravo je taj uslov bio jedan od najvažnijih zbog kojeg je Upravni odbor “Alas holdinga” inicirao sastanak sa predstavnicima Zavoda.

- Trideset metara razdaljine ne može zadovoljiti bezbednost kupača na jezeru i ponovo ćemo se obratiti Zavodu za zaštitu životne sredine Srbije i proveriti da li je to zaista krajnja granica ili je moguće napraviti ustupak - izjavio je Delić početkom oktobra, neposredno nakon upoznavanja sa ovim, ali i brojnim drugim uslovima Zavoda koje su, kao izvođači, obavezni da ispune.

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kažu da će procedura dobijanja uslova za rekultivaciju još dugo da traje, jer je izuzetno složena. Oni napominju da ministarstva za energetiku i zaštitu životne sredine daju saglasnost na Projekat o rekultivaciji, te da potom traže mišljenje od Zavoda. Ukoliko on opet proceni da su neophodne dodatne korekcije, ministarstva investitoru nalaže da i te uslove ispuni. Tek nakon toga, nadležna ministarstva mogu dati konačnu saglasnost na Projekat. Za sve to vreme, “Alasu” je zabranjeno da bilo šta radi u kopu “Srebro”.
Složena procedura podrazumeva, između ostalog, i uslove u vezi sa transportom, biološkom rekultivacijom, kontrolom aerozagađenja, nivoa buke i mnoge druge detalje.

S. Ignjatović (sanja.ignjatovic@dnevnik.co.yu)

Donacija za ambulantu u Rakovcu

“Alas Rakovac” je juče ambulanti u Rakovcu uručio donaciju od 20.000 evra, a taj novac biće uložen u renoviranje i dalju izgradnju te ustanove, najavila je ta kompanija. Delić je za “Dnevnik” podsetio da je kompanija prošlog meseca donirala 20.000 evra za obnovu hrama u Starom Rakovcu.

USLOVI ZAŠTITE PRIRODE I ŽIVOTNE SREDINE

USLOVI ZAŠTITE PRIRODE I ŽIVOTNE SREDINE ZA IZRADU PROJEKTA TEHNIČKE I BIOLOŠKE REKULTIVACIJE I PROSTORNOG UREĐENJA POVRŠINSKOG KOPA SREBRO – LEDINCI

Na osnovu zahteva i uvidom u dokumentaciju u Registar zaštićenih prirodnih dobara koji vodi Zavod za zaštitu prirode Srbije, konstatuje se:

· Površinski kop Srebro nalazi se u okviru Nacionalnog parka Fruška gora – prirodnog dobra od izuzeztnog, odnosno nacionalnog značaja – I kategorije, zaštićenog prvi put 1960. godine Uredbom Vlade, a kasnije i Zakonom o nacionalnim parkovima («Službeni glasnik RS», broj 39/93).

· Fruška gora je i međunarodno značajno stanište ptica IBA područje (Important Bird Areas), i vodi se u registru od 1989. godine pod oznakom YU 031, a od 2000. godine pod oznakom SER 006.

· Višegodišnjim istraživanjima Zavoda za zaštitu prirode Srbije utvrđeno je da područje površinskog kopa «Srebro» ima značajne prirodne vrednosti. Posebno se ističe prisustvo značajnih vrsta ornitofaune kao što su planinska crvenperka, žutarica, seoska lasta, zatim mišar, kobac, jastreb i soko lastavičar, koje se gnezde po okolnim šumama. Šumska vegetecija je ekološki i vegetacijski deo veoma složenog ekosistema Fruške gore, a karakteriše je prisustvo mezofilnih, termofilnih, termomezofilnih i kserotermnih tipova šume. Istovremeno predstavljaju i značajna staništa za faunu ptica.

· 2001. godine za potrebe sanacije i rekultivacije površinskog kopa izrađen je i verifikovan Projekat rekultivacije kamenoloma «Srebro». Ovim projektom određena je buduća namena prostora koja je delom predviđena za zaštitu prirodnih vrednosti, odnosno staništa prirodnih retkosti, a delom za turističko-rekreativne, kulturne, obrazovne i edukativne namene.

· Fruška gora je od 2005. godine uvrštena u međunarodno botanički značajna područja Centralne i Istočne Evrope IPA područja – Important Plant Areas (Plantfile, 2005), na površini od 137.236 ha.

· Za nacionalni park Fruška gora izrađen je i usvojen Prostorni plan područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine («Službeni list APV», br. 16/04).

· Za potrebe izrade pomenutog prostornog plana Zavod je izradio studiju «Stepenovanje režima zaštite područja Nacionalnog parka Fruška gora i zaštita prirodnih vrednosti u granicama obuhvata Plana», koja je sastavni deo Plana. Ovim dokumentom određene su opšte mere zaštite za površinske kopove na kojima prestaje rad.

· U blizini površinskog kopa «Srebro» nalaze se lokaliteti sa režimom I stepena zaštite, nekadašnji rezervati Zmajevac (jugozapadno), Kraljeve stolice (jugoistočno) i Javornati Do (severozapadno).

· Područje sa režimom II stepena zaštite gotovo u potpunosti okružuje kop Srebro, a sa režimom III stepena zaštite obuhvaćen je sam kop i dolina otoka iz kopa, kao i deo doline Tavnog potoka.

· Režim II stepena zaštite propisan je u cilju očuvanja retkih i ugroženih vrsta ptica i njihovih staništa, šumskog ekosistema i zemljišta, ali i očuvanju drugih prirodnih vrednosti Parka.

· Ograničenja koja se odnose na površinski kop Srebro, proizlaze iz Uredbe o zaštiti prirodnih retkosti, Studije koju je izradio Zavod za potrebe izrada PPPPN Fruške gore i važeće zakonske regulative, odnose se na mogućnost izvođenja radova na sanaciji padina u cilju postizanja odgovarajuće stabilnosti, ali i zabrani eksploatacije mineralnih sirovina, jer se taj prostor nalazi u režimu II stepena zaštite.

I Na osnovu verifikovanih projekata rekultivacije, a uvažavajući prirodne vrednosti, zaključuje se da je nakon prestanka eksploatacije buduća namena područja dvojaka – turističko-rekreativna i zaštitna. Na osnovu buduće namene područja, u okviru područja na kojem treba izvršiti rekultivaciju7 mogu se izdvojiti tri celine: istočno, zapadno krilo i severni-prilazni deo površinskom kopu. Projektima rekultivacije:

· Istočno krilo kopa mora se predvideti za zaštitu živog sveta NP.

· Zapadno krilo kopa predvideti za turističko-rekreativne aktivnosti,

· Severni – prilazni deo površinskom kopu treba nameniti za izgradnju i/ili rekonstrukciju postojećih objekata za boravak, odmor i rekreaciju posetilaca, kao i neophodnih pratećih objekata za kupalište, ugostiteljskih objekata, vidikovca i dr.

II Pri izradi dokumentacije za rekultivaciju površinskog kopa neophodno je:

· Obuhvatiti ukupnu površinu koja je u proteklom periodu po bilo kom osnovu korišćena pri eksploataciji mineralne sirovine – latita (trahita).

· Obraditi delove koji se odnose na tehničku i biološku rekultivaciju.

III Do sada sprovedene aktivnosti na utvrđivanju namene prostora, posebno na delu formirane depresije površinskog kopa (zapadno krilo kopa) i nasipa i doline Tavnog potoka (severni - prilazni deo kopu), ukazale su da preovlađuje ideja o formiranju turističko-rekreativne zone, sa formiranjem vodne akumulacije – jezera. Ovakvo rešenje sa aspekta zaštite prirode je prihvatljivo, ali ne isključuje mogućnost i druge namene koja je u skladu sa ukupnim aktivnostima koje se mogu odvijati u Nacionalnom parku. Za ovakvo rešenje projektnom dokumentacijom treba:

· Utvrditi mogućnost trajnog formiranja akumulacije.

· Nivo vode u akumulaciji odrediti na osnovu rezultata sprovedenih geoloških istraživanja.

· Predvideti hidrotehničke, građevinske i druge radove na postojećem nasipu nizvodno od akumulacije, a u cilju postizanja stabilnosti projektovanih i izgrađenih objekata.

· U cilju održavanja nivoa vode u akumulaciji projektovati potrebne radove.

· Za evakuaciju voda iznad projektovane kote vodne akumulacije predvideti odgovarajućisistem kojim će se ona nestmetano upustiti u vode Tavnog i Kamenarskog (Ledinačkog) potoka.

· Sagledati mogućnosti korišćenja viška vode iz akumulacije za vodosnabdevanje, navodnjavanje i drugo, u zavisnosti od utvrđenog kvaliteta vode.

· Za održavanje kvaliteta vode u akumulaciji predvideti odgovarajuće mere zaštite.

IV Ukoliko se iz bilo kog razloga namena prostora zapadnog krila ili drugih delova površinskog kopa promeni obavezno se moraju pribaviti novi uslovi Zavoda.

V U delu koji obrađuje tehničku regultivaciju koja prethodi biološkoj:

· Izvršitit analizu postojećeg stanja kosina površinskog kopa u odnosu na stabilnost za predviđenu namenu prostora.

· Definisati nagib završnih kosina površinskog kopa shodno nameni.

· Broj, visinu, nagib i širinu etaža i etažnih ravni odrediti tako da one u potpunosti budu stabilne, odnosno teren u celini bude stabilan.

· Istovremeno, voditi računa da one budu određene tako da pri izvođenju biološke rekultivacije nije potrebno dodatno intervenisati (u cilju postizanja stabilnosti padina i etaža, nesmetanog izvođenja radova pri sadnji i kasnije održavanju).

· Na delovima padina površinskog kopa, na kojima su moguće pojave nestabilnost predvideti sanacione mere.

· Ukoliko proračun završnog nagiba kosina za istočno krilo ukaže, da se od sadašnje ivice kopa mora intervenisati u dubinu područja sa režimom II stepena zaštite, za više od 25 do 30 metara, po našem mišljenju treba odustati od takvog rešenja. U tom slučaju treba oceniti moguć uticaj na prostor zapadnog krila kopa, odnosno korišćenje zapadnog dela jezera. Ukoliko ono u potpunosti ne isključuje mogućnost korišćenja zapadnog krila i dela jezera kao kupališta, definisati zonu/zone bezbednosti ili odrediti drugu namenu prostora.

· U zapadnom krilu obzirom na namenu, i stanje živog sveta, intervencije u okviru prostora sa režimom II stepena moguće su u nešto većem obimu nego u istočnom krilu kopa.

V Na područjima gde se radovima zahtevaju mase koje prekriva humus, obavezno predvideti da se on izdvoji od drugog materijala, privremeno ga deponovati u blizini (u okviru područja obuhvaćenog rekultivacijom), i kasnije koristiti pri biološkoj rekultivaciji ili odamh koristiti za saniranje i uređenje onih delova koji neće kasnije biti zahvaćeni građevinskom radovima.

VI Dinamiku izvođenja radova na tehničkoj i biološkoj rekultivaciji i uređenju ukupnog prostora odrediti tako da se po mogućstvu odvijaju paralelno. Ukupan vremenski period za izvršenje radova treba da bude što kraći.

Zbog osetljivosti prisutnih životinja, intenzitet radova naročito onih koji proizvode buku i vibracije (miniranje,...), planirati u što je većoj mogućoj meri u periodu od 1. septembra do 1. marta.

Takođe, treba zabraniti rad noću, ukoliko to u potpunosti nije moguće strogo se mora voditi računa o načinu osvetljenja radilišta, kako ono ne bi remetilo dinamiku aktivnosti faune.

VII Transport materijala na području Nacionalnog parka takođe, mora biti definisan, zbog čega je potrebno pokazati:

• količine materijala koje se moraju evakuisati sa područja na kojem se vrši rekultivacija, odnosno na područja Nacionalnog parka,
• količine materijala koje se moraju transportovati kroz Nacionalni park do područja na kojem se vrši rekultivacija,
• moguć uticaj transporta na životnu sredinu (s obzirom na karakteristike saobraćajnice, vrstu transportnih sredstava i frekveniciju, blizinu stambenih objekata naselja Ledinci i dr.),
• organizaciju i način transporta,
• eventualno razmotriti varijantno rešenje transporta do površinskog kopa Kišnjeva glava, na kojem sa takođe vrši rekultivacija, pa odatle izvan Nacionalnog parka. Pri tome treba isključiti u potpunosti kontakt sa područjem za koji je propisan režim I stepena zaštite (Javornati do). Ukoliko je ovakva varijanta transporta neodrživa, predvideti upotrebu transportnih sredstava koja imaju što manjeg negativnog uticaja.

VIII Ukoliko je pri aktivnostima vezanim za tehničku rekultivaciju, posebno uređenju kosina, potrebna primena bušačko-minerskih radova:

Radove projektovati tako da se maksimalno umanje mogući negativni uticaji (buka, potresi, prašina i razletanje komada), odnosno da isti budu ispod propisanih graničnih vredsnosti,

Predvideti primenu bušilica sa uređajem za otrapšivanje, tj. sa aspiracionim sistemom za usisavanje prašine i prečišćavanje izlaznog vazduha,

Postavljanje instrumenata za automatsko merenje potresa tla kako bi se mogle vršiti odgovarajuće korekcije pri miniranju,

Zabraniti miniranje noću,

Tehnologiju miniranja prilagoditi tako da buka i potresi budu minimalni. Izvođenje ovih radova po mogućstvu planirati u periodu od 1. septembra do 1. marta.

IX Predvideti, u periodu izvođenja radava na tehničkoj i biološkoj rekultivaciji, redovna kontrolna merenja buke i aerozagađenja, kako u radnoj sredini tako i u okruženju.

X Obavezno predvideti adekvatnu zaštitu ivica kopa (ograđivanjem, sadnjom vegetacije kojom se sprečava prolazak, kombinovano ili drugo) i postaviti table upozorenjima kojima se ukazuje na opasnost.

XI Biološka rekultivacija treba da na najbolji mogući način obezbedi uslove za razvoj vegetacije koja će se uklopiti u postojeću i kojom će se stvoriti uslovi za formiranje takvih staništa kojima će se očuvati biljni i životinjski svet karakterističan za Frušku goru. Zbog toga je pri biološkoj rekultivaciji potrebno:

• U prvom redu pri odabiru vrsta opredeliti se za autohtone vrste koje odgovaraju sastavu šumskih sastojina u okruženju kopa, a prema važećoj šumskoj osnovi, odnosno pojedinim odsecima koji pripadaju odeljenjima: 18, 21, 22, 23, 24, 25, 26 i 27 GJ 3804 «Popovica – Majdan – Zmajevac». To su autohtone vrste listopadnog drveća i žbunja karakteristične za ovo područje, kao što su lipa, gorski javor, hrast kitnjak, bukva, jova, grab, breza i žbunaste vrste: jorgovan (Syringa vulgaris), kalina (Ligustrum vulgare), žbunaste vrste roda zanoveta (Cytisus scoparius syn: Sarothamus scoparia), kao i druge vrste koje su karakteristične za šume hrasta i bukve koje dominiraju u okruženju kamenoloma.
• Na delovima gde je potrebno i moguće podizanje livadskih travnjaka, formirati ih od smeše trava livadarke (Poa sp.), vijuka (Fastuca sp.), deteline (Tripholium sp.), zvezdana (Lotus corniculatus) i sl.

ALAS VIŠE NEMA INTERESA NA LEDINAČKOM JEZERU

Austrijska firma Alas, neće moći da sprovede planirani plan rekultivacije kopa Srebro koji su nedavno predstavili, jer je on u suprotnosti sa uslovima koje je izdao Zavod za zaštitu prirode, saopštila je MZ Stari Ledinci. Greška austrijske kompanije je što su izradili plan rekultivacije pre dobijenih uslova, nepoštujući zakone ove zemlje, što je samo jedan od problema u kojima se našla strana kompanija, nakon što su dobili uslove od Zavoda. "Ono što je bitno istaći iz ove obimne dokumentacije koja reguliše kako i šta može da se radi na Ledinačkom jezeru, odnosno kopu Srebro, je to da se kop Srebro nalazi u Nacionalnom parku Fruška gora, da je kop većim delom u prostoru 2. stepena zaštite a tim prostorm je gotovo u potpunosti okružen a da je 3. stepenom zaštite obuhvaćen zapadni deo i pristupni plato. Takođe je navedeno da se u blizini kopa nalaze lokaliteti sa režimom 1. stepena zaštite, nekadašnji rezervati Zmajevac, Kraljeve stolice i Javornati do. Napominjemo da se Ledinačko jezero nalazi u težištu trougla koji čine navedena tri lokaliteta što mu daje posebnu vrednost. U nastavku se navodi da je višegodišnjim istraživanjima Zavoda za zaštitu prirode Srbije utvrđeno da područje kopa Srebro ima značajne prirodne vrednosti. Posebno se ističe prisustvo značajnih vrsta ornitofaune kao što su planinska crvenperka, žutarica, seoska lasta, zatim mišar, kobac, jastreb i soko lastavičar koje se gnezde po okolnim šumama", navodi se u saopštenju. Prema uslovima Zavoda, Alas ne može da eksploatiše planiranu količinu kamena, tako da će ova firma i ukoliko se upusti u rekultivaciju kopa, ostati bez planiranog profita. "Kada je tehnička rekultivacije u pitanju, iz uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije izdvajamo sledeće: Ukoliko proračun završnog nagiba kosina za istočno krilo ukaže, da se od sadašnje ivice kopa treba intervenisati u dubinu područja sa režimom 2. stepena zaštite, za više od 25-30 m i to u gornjoj zoni, od takvog rešenja se mora odustati", dodaje se u saopštenju. U obimnim uslovima se navode i detalji u vezi sa transportom kamena, biološkom rekultivacijom, kontrolom aerozagađenja, nivoom buke, što su dodatni problemi sa kojima kompanija tek treba da se pozabavi. Raša Delić iz MZ Stari Ledinci, kaže za Radio 021 da mu je drago što je naša država počela ozbiljno da se bavi pitanjima u vezi sa Nacionalnim parkom i navodi da je ovim uslovima Alas stavljen u mat poziciju. (Milan Srdić, Radio021)

NA NACIONALNI PARK NE MISLI NI DRŽAVA NI STRANI INVESTITORI?

	12.09.2007.
14:52 - Kompanija Alas je eksploatisala kamen u kopu Kišnjeva glava, jer im nadležni u državi nisu tražili plan rekultivacije, jedna je od tvrdnji koju su izneli predstavnici kompanije novinarima u Austriji, prilikom obilaska sedišta kompanije. Sve aktivnosti ove kompanije na Fruškoj gori stagniraju, jer još uvek nisu dobili potrebne dozvole nadležnih institucija, a kop Kišnjeva glava, nedavno je zatvorila inspekcija, jer nisu poštovani Zakon o Nacionalnim parkovima iz 1993 godine i Prostorni plan Fruške gore iz 2004 do 2022 godine, kojima se kaže da je eksploatacija zabranjena i kojim se predviđa rekultivacija lokaliteta Srebro i Kišnjeva glava. Kišnjeva glava Predstavljajući kompaniju vlasnik Manfred Asamer je insistirao na činjenici da je ova kompanija posvećena zaštiti životne sredine i da teži pomirenju industrije i prirode. Asamer je izneo podatak da je kompanija partner WWF-a, svetske zelene organizacije. Novinarima u Austriji je predstavljen film o kompaniji, gde su prikazani kopovi i rekultivisane površine. U tim slučajevima se uglavnom odmah nakon eksploatacije jednog dela kopa, kretalo i sa rekultivacijom. O tome da li su u Srbiji počinjali odmah sa rekultivacijom, govori podatak da kompanija eksploatiše kop Kišnjeva glava već dve godine, a još uvek nije počela sa rekultivacijom, jer za nju nije postojao plan, odnosno kompanija nije dobila odobrenje plana rekultivacije od nadležnih institucija. Predsednik Upravnog odbora AD "Alas Holdinga" Dejan Delić tvrdi da je ta zona oko kamenoloma očišćena od otpada i da je u oktobru prošle godine zasađeno 150 borova. Od tada nije bilo rekultivacije. Ovde takođe nije jasno, kako je kompanija počela sa rekuiltivacijom, ako im nije odobren plan za istu. Dejan Delić tvrdi da se sa rekultivacijom počelo "jednim delom". "Mogu da kažem da čekamo da se projekti odobre, kako bi mogli da se stvarno posvetimo tome." Kompanija je na Fruškoj gori ekploatisala kamen bez saglasnosti dve godine i niko od državnih organa do nedavno nije reagovao. Nakon prijave Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti, bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu "Kišnjava glava" u Nacionalnom parku "Fruška gora", Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata doneo je rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa. Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa republičkim inspektorom za zaštitu životne sredine je izvršila nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac dana 20.06.2007. godine i konstatovala da se na kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" radovi na vađenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Sve ovo znala je i kompanija Alas, kao i nadležna ministarstva pokrajine i republike, međutim reagovalo se tek nakon dvogodišnje eksplatacije. Dejan Delić tvrdi da ovo nije kršenje zakona, odnosno da "sve zavisi sa koje strane posmatramo stvar" . Menadžer kompanije Markus Bogdanović kaže da su oni imali sve dozvole kada su kupili firmu, a da se sada "neko odjedom setio, da nemamo". Na pitanje kako se i zašto se predstavljaju kao ekolozi, ako su na primeru Kišnjeve glave, kršili zakon eksploatišući kop, bez plana rekultivacije i kako je uopšte bilo moguće početi rekultivaciju, bez odobrenog plana, Markus Bogdanović navodi da su oni radili po dozvoli od 2005-te godine. Bogdanović smatra da potez države da ti prvo prodaje nešto sa dozvolom, a zatim ti nakon kupovine ukida tu dozvolu, predstavlja loš znak za sve strane investitiore. To što kompanija Alas, koja je partner svetske ekološke organizacije WWF, nije odmah krenula sa rekultivacijom, dok traje eksploatacija i kao što to, prema njihovim tvrdnjama, čine u kopovima širom Evrope, Markus Bogdanović opravdava činjenicom da im niko iz države to nije tražio. Bogdanović je naveo i da je promena odnosa države prema njima išla "paralelno sa političkim pomenama u državi". I Dejan Delić i Markus Bogdanović tvrde da je isti inspektor prvo dao dozvolu, a zatim je, nakon promene vlasti, u novoj inspekciji kopa, oduzeo. Može li se protiv zakona? Projekat rekultivacije oba kopa, još uvek nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Predhodni projekti rekultivacije su odbijeni od strane resornog ministarstva, nakon čega je Alas holding tražio produženje rokova. Predstavnici kompanije nisu mogli jasno da objasne zašto je projekat rekultivacije više puta odbijan. Iz kompanije demantuju ranije najave da će se iz kopa Srebro izvući 18 miliona kubnih metara kamena, navodeći da se planira izvlačenje oko pet miliona kubnih metara kamena, a iz obližnjeg kamenoloma Kišnjeva glava upola manje. Jedan od razloga, zašto Alas ne može da dobije dozvolu na projekat rekultivacije, upravo leži u činjenici da se rekultivacijom ne predviđa izvlačenje kamena, odnosno moguće je to uraditi u mnogo manjoj količini nego što to predviđa plan Alasa. Može se zaključiti da, ukoliko se bude ispoštovala ova zakonska odredba, ova strana kompanija gubi svoj interes u rekultivaciji, jer ostaje bez predhodnog profita, koji bi bio ostvaren planiranom eksploatacijom, za šta ne mogu da dobiju dozvolu. Dejan Delić navodi da se oni nadaju što većem profitu i da je prošlogodišnja proizvodnja bila 540.000 tona, a prosečna cena kamena je tada bila osam evra. Međutim, transport kamena od kopova kroz Nacionalni park takođe predstavlja veoma veliki problem u namerama Alasa i prilikom dobijanja dozvole. Profesor Slobodan Vujić, koji je uradio projekat rekultivacije za Alas, navodi da se planira izgradnja alternativnih puteva, kojima bi kamen bio odnošen do Dunava, ne bi li se izbegao put kroz Ledince. Pitanje je da li se za tako nešto može dobiti dozvola i da li Prostorni plan predviđa izgradnju novog puta. Pošto bi navodna rekultivacija trajala 10 godina, a kamen odvožen kamionima, novi je problem, ukoliko se dosledno poštuje zakon, zagađenje Nacionalnog parka i Ledinaca. Slobodan Vujić navodi da se u projektu eksplicitno kaže da trasnport ne ide kroz Ledince, ali da je to stvar dogovora više strana. Vujić navodi da bi prilikom takozvane rekultivacije izabranom trasom prolazilo oko 50 kamiona dnevno i navodi da ne smatra da bi u pomenutom periodu od deset godina to uticalo na zagađenje životne sredine. Šta radi ministarstvo? Trenutno se u ministarstvu ponovo razmatra projekat rekultivacije koji je dostavila kompanija. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, nije imao vremena da Novosađanima objasni koji su dalji potezi ministarstva i da li Alas može dobiti dozvolu i pored svih navedenih prepreka. Takođe u ministarstvu nismo mogli da dobijemo informaciju šta je sporno u pojektu rekultivacije, kao i da li je ona obavezna ili je moguća i prirodna rekultivacija kopa Srebro, koji već ima Ledinačko jezero i relativno je prirodno rekultivisan. Ostali smo uskraćeni i za informaciju kako će se transportovati kamen kroz Nacionalni park i da li će stanovnici Starih Ledinaca biti ugroženi ukoliko se Alasu odobri projekat. Šta posle rekultivacije? Prisutni predstavnici kompanije izrazili su nameru da upravljaju rekultivisanim prostorom, pošto se njihova kompanija, između ostalog bavi turizmom. Ovo je još jedno, od niza pitanja koje, kada je reč o Ledinačkom jezeru, nije rešeno. Asamer "Naša kompanija se bavi vađenjem šljunka i kamena te proizvodnjom betona i cementa u desetak evropskih zemalja i Saudijskoj Arabiji. Vašim građanima ćemo se možda najlakše predstaviti ako kažem da samo zajedno s francuskim Lafaržom kupili cementaru u Beočinu. Gde god da poslujemo, programi na očuvanju, rekao bih - čak i na unapređenju životne sredine teku paralelno s proizvodnim programima. Naime, i prema austrijskim propisima i prema propisima drugih zemlja, uključujući i vaše, stanje prirodne sredine, nakon završetka radova, mora da bude kao što je bilo ranije. Kompanija "Asamer" je na mnogo lokaliteta učinila i korak dalje i u ponovo pošumljene kopove, u saradnji sa stručnjacima za tu oblast, nastanila čak i neke životinjske vrste koje su davno iščezle. Zbog te naročite brige za prirodu višegodišnji samo partner WWF-a, najznačajnije svetske organizacije za zaštitu životne sredine. U naš program rekultivacije kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro, poznatije kao Ledinačko jezero, uključeni su stručnjaci iz ove organizacije koji su već nekoliko puta boravili na Fruškoj gori – objasnio je Manfred Asamer, direktor i vlasnik kompanije. Kompanija Asamer, posluje i u regionu. Na linku http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=506&tekst_rb=3 , u tekstu pod nazivom "Prevaranti iz Austrije", možete pročitati tekst nezavisnog new magazina "Bosanskohercegovački dani", o poslovanju ove kompanije u njihovoj zemlji. (Milan Srdić, Radio 021)

Neće dobiti odobrenje za rekultivaciju

- Siguran sam da ministarstvo neće odobriti “Alasu” da obavi rekultivaciju, a izvođače bi trebalo podsetiti da se oba kopa nalaze u nacionalnom parku i da se, prema tome, ne mogu ponašati kao da je Ledinačko jezero njihovo dvorište - izjavio je za “Dnevnik” član Saveta MZ “Stari ledinci” Radomir Delić.

On kaže da će njihova mesna zajednica tražiti da se, kako je rekao, definiše pravni status “Alasa” na Ledinačkom jezeru, te da se ukloni obezbeđenje kod jezera, kako bi građani nesmetano mogli da prilaze jezeru i na kraju, da će tražiti da ministarstvo poništi Projekat rekultivacije.

- Zahtevaćemo, takođe, da izvođač prikaže Studiju procene uticaja na životnu sredinu, jer taj dokument do sada nismo videli - kaže Delić, ocenjujući da “Alas” koristi krajnju namenu Ledinačkog jezera kako bi vadio kamen i sebi ubirao korist i zaradu, a da je priča o izgradnji sportsko-rekreativnog centra samo paravan za sticanje njihovog profita.

Delić smatra da “Alas” sigurno nije počeo da proizvodi kamen u kopovima samo da bi nakon toga mogao Ledinčanima i ostalim posetiocima da izgradi sportsko-rekreativni centar.

Podsećamo, prošle nedelje rukovodstvo “Alas Holdinga” predstavilo je javnosti kako bi za deset godina trebalo da izgleda Ledinačko jezero. Oni su tada saopštili da će se, kada budu odobreni Projekti za rekultivaciju, steći uslovi da rekultivacija počne, kada će biti izneto 2,5 miliona kubika jalovine i kamena s Kišnjeve glave i oko 5,5 miliona kubika iz Srebra.

Profesor Slobodan Vujić, vođa tima od 17 stručnjaka koji su uradili projekte rekultivacije za dva fruškogorska kopa u sastavu preduzeća “Alas Rakovac”, napomenuo je prošle nedelje, da su projektanti uvažili ambijent nacionalnog parka, blizinu Ledinaca i Novog Sada, kao i komunikacije i postojanje jezera.

- Stoga se u projektu rekultivacije predviđa i alternativni pravac, koji bi zaobišao Ledince i kojim bi se iznosio kamen, a koji bi kasnije poslužio kao pristup sportsko-rekreativnom centru - kazao je profesor Vujić.
Predsednik Upravnog odbora AD “Alas Holdinga” Dejan Delić je uveren da je pitanje kada će, a ne da li će, projekti rekultivacije Kišnjeve glave i Srebra biti odobreni.
- U slučaju primedbi, ovi projekti će biti izmenjeni u spornim stavkama - zaključio je Delić.

S. Ignjatović, 27. avgust 2007., Dnevnik

10 GODINA BEZ LEDINAČKOG JEZERA?

17.08.2007.

09:12 - Kompanija Alas holding predstavila je plan rekultivacije kopova Kišnjeva glava i Srebro, odnosno Ledinačkog jezera. Novinarima je predstavljen izgled okoline dva kopa i njegova kasnija namena. Alas planira da na mestu ova dva kopa izgradi turističko- sportske objekte, proširi površinu plaže i obezbedi bezbednost kupačima. Predstavljajuci projekat, predstavnici kompanije vešto su izbegavali izraz eksplatacija, sve vreme objašnjavajuci da je u pitanju rekultivacija terena. Iz kompanije demantuju ranije najave da će se iz kopa Srebro izvući 18 miliona kubnih metara kamena, navodeći da se planira izvlačenje oko pet miliona kubnih metara kamena, a iz obližnjeg kamenoloma Kišnjeva glava upola manje. Takođe nismo dobili odgovor na pitanje koliko će ova kompanija zaraditi rekultivacijom terena u okviru Nacionalnog parka, jer su prisutni predstavnici tvrdili da tako nešto još nisu izračunali. Projekat, koji je predstavljen, još uvek nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Predhodni projekti rekultivacije su odbijeni od strane resornog ministarstva, nakon čega je Alas holding tražio produženje rokova. Niko od prisutnih nije mogao da odgovori na pitanje novinara Radija 021, zašto je ministarstvo više puta odbilo plan rekultivacije. Profesor Slobodan Vujić, koji je sa svojim timom uradio projekat rekultivacije, navodi da će za projekat biti potrebno 10 godina, što znači da Ledinčani i Novosađani neće imati pristupa jezeru čitavu deceniju. Slobodan Vujić navodi da se planira izgradnja alternativnih puteva, kojima bi kamen bio odnošen do Dunava, ne bi li se izbegao put kroz Ledince, međutim i ova alternativa je pod znakom pitanja, navodi Dejan Delić iz Alas holdinga. Slobodan Vujić navodi da se u projektu eksplicitno kaže da trasnport ne ide kroz Ledince, ali da je to stvar dogovora više strana. Vujić navodi da bi prilikom takozvane rekultivacije izabranom trasom prolazilo oko 50 kamiona dnevno i navodi da ne smatra da bi u pomenutom periodu od deset godina to uticalo na zagađenje životne sredine. Firmi Alas je nedavno Ministarstvo za zaštitu životne sredine zabranilo dalju eksplataciju kamena u kopu Kišnjeva glava, a kao razlog Dejan Delić navodi da još uvek nemaju saglasnost resornog ministarstva. Kamen u kopu Kišnjeva glava je eksplatisan predhodne dve godine, bez saglasnosti ministarstva i kršenjem zakona, a na naše pitanje kako firma Alas očekuje da joj građani nakon ovog podatka veruju, Delić navodi da su oni veoma ozbiljna firma i demantuje da su i nakon zabrane nastavili eksplataciju u Kišnjevoj glavi. Prisutni predstavnici kompanije nisu mogli da odgovore ni na pitanje ko će upravljati rekultivisanim prostorom, odnosno u čijem će vlasništvu, nako rekultivacije ostati jezero. Podsetimo, nakon mnoštva protesta Ledinčana i NVO sektora i nakon što je Srbija konačno dobila Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kompaniji Alas je zabranjena eksplatacija kamena u kopu Kišnjeva glava, a sve aktivnosti na Ledinačkom jezeru, odnosno kopu Srebro do daljeg su obustavljene. Branioci jezera navode i da je nemoguće dobiti dozvolu Ministarstva zaštite životne sredine, jer je po Zakonu o nacionalnim parkovima, zabranjena eksplatacija ruda i minerala. Kako će izgledati Kišnjeva glava, a kako Ledinačko jezero, ukoliko se odobri plan rekultivacije, pogledajte ovde (Kišnjeva glava, Ledinačko jezero).(Milan Srdić, 021) Radio 021

Odbijena zalba AD "Alas-Rakovac"

Republičko ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je kao neosnovanu žalbu AD "Alas-Rakovac" na rešenje resornog pokrajinskog sekretarijata kojim se zabranjuju radovi na kopu «Kišnjeva glava.» U rešenju, koje je potpisao ministar Saša Dragin, navodi se da su neosnovani navodi žalbe da je rešenje o zabrani radova na ovom površinskom kopu doneo nenadležni sekretarijat, kao i da je neosnovan navod da je rešenje doneto nakon nepotpuno i netačno utvrdjenog činjeničnog stanja. Protiv ovog rešenja ministra Dragina moguće je pokrenuti žalbu pred Vrhovnim sudom Srbije.

Podsetimo, početkom jula posle obilaska terena, pokrajinska i republička inspekcija utvrdile su da "Alas- Rakovac" nezakonito vadi kamen, pošto nije dobio saglasnost resornog ministarstva za projekat rekultivacije kopa Kišnjeva glava, koji se nalazi na području Nacionalnog parka "Fruška gora".

Radio 021

Kompaniji AD “Alas Rakovac” zabranjena dalja eksploatacija na Kopu “Kišnjeva glava”

Protiv odgovornih lica iz kompanije A.D. Alas Rakovac, nakon nepoštovanja rešenja, uručenog kompaniji 3. jula, o zabrani bilo kakvih radova do donošenja plana nadležnog ministarstva za rekultivaciju Kopa “Kišnjeva glava” u Rakovcu biće pokrenuta prekršajna prijava za nepoštovanje rešenja i prijava javnom tužiocu za privredni prestup istakle su pokrajinska i republička inspektorka za zaštitu životne sredine, Snežana Stević i Tatjana Babić, danas u 12 časova nakon završetka inspekcijskog pregleda okupljenim novinarima i aktivistima Zelene mreže Vojvodine, Penjačkog društva “Adrenalin” i M.Z. Stari Ledinci.

Nakon prijave, Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Ministarstvu zaštite životne sredine o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu »Kišnjava glava« u Nacionalnom parku »Fruška gora« - Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata i Inspekcijska služba Ministarstva za zaštitu životne sredine 2. jula doneli su rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava – Rakovac« koje je uručena kompaniji A.D. Alas Rakovac, 3. jula 2007. godine.

I nakon primljenog rešenja u Kopu Kišnjeva glava nastavljeno je sa miniranjem i eksploatacijom kamena u tri smena, kršenjem rešenja inspektora, nakon čega je po upravnom postupku izvršen novi inspekcijski nadzor koji će rezultovati dvema prijavama, prekšrajnom za nepoštovanje rešenja i prijavom za privredni prestup javnom tužiocu.

Pismo koje je ZMV uputila Pokrajinskom sekretarijatu za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj

Novi Sad, 16.juli 2007.

Poštovani gospodine Đarmati,

Želimo da upozorimo Sekretarijat koji Vi vodite na nastavljanje rudarskih radova (miniranje i eksploatacija) u kopu Kišnjeva glava koje se odvija u tri smene suprotno Rešenju o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu «Kišnjeva glava - Rakovac» do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije ovog površinskog kopa.
Molimo Vas da u skladu sa Vašim nadležnostima pristupite zakonskoj proceduri koja sledi nakon donošenja Rešenja Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji je potpisan od strane nadležne inspekcijske službe.
U nastavku Vam dostavljamo komentar jednog od naših aktivista sa sajta http://www.ledinackojezero.blogspot.com/ iz kojeg smo saznali i da je «u subota, 14.07.2007., u toku neradnog dana, tokom prepodneva, u Kišnjevoj glavi obavljeno tri miniranja u roku od jednog sata», kao i da je «sada verovatno rastreseno i raskinuto dovoljno stenske mase, da je mogu diskretno transportovati i sitniti tokom radne nedelje i glumiti kako u kopu nema aktivnosti u slučaju ponovnog nadzora».
U nadi da ćete nam izaći u susret želimo Vam.
U prilogu Vam dostavljamo i CD sa snimljenim fotografijama miniranja.
Sa željom da dobro sarađujemo želimo, svako dobro,

Olivera Radovanović,
Predsednik Upravnog odbora Zelene mreže Vojvodine

Kako nezvanično saznajemo i nakon donetog rešenja o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu “Kišnjeva glava – Rakovac” miniranje i eksploatacija i dalje se u Kišnjevoj glavi, suprotno zakonima, odvija uobičajeno u tri smene.

150 biciklista učestvovalo na Biciklijadi

U nedelju 8. juna stopedeset biciklista učestvovalo je na biciklijadi od Novog Sada do Starih Ledinaca. Manifestacija je imala za cilj promociju prirode Fruške Gore i usmeravanje pažnje javnost na probleme oko Ledinačkog jezera. Vožnju je organizovao penjački klub Adrenalin uz pomoć Balkanskog fonda za razvoj lokalnih inicijativa (BCIF) iz Beograda. Više o akciji na engleskom možete čitati na sledećoj web stranici: http://www.itsgottabered.com/MTB-Serbia/2007/cyclists-helping-save-ledinci-lake/.

U iščekivanju primene rešenja o zabrani radova

Nakon prvog uspeha aktivnosti grupe za zaštitu Ledinačkog jezera - koji je rezultovao rešenjem o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava – Rakovac« - predstavljamo vam sve aktere na zaštiti Ledinačkog jezera.Za otpočinjanje prvih aktivnosti na zaštiti jezera koji datiraju od pre nekoliko godina najviše je zaslužan Radomir Delić, Ledinčanin, i članovi penjačkog kluba Adrenalin.
Zelena mreže Vojvodine pomagala je aktivnostima Raše Delića i MZ Ledinci od kraja marta ove godine kada se pridružila aktivnostima na zaštiti jezera pomažući oko prikupljanja potpisa, osnivanjem bloga, i pružajući druge tehničke podrške aktivnostima zaštite.
U toku aktivnosti zaštite podršku i pomoć pružili su Balkanski fond za razvoj lokalnih incijativa (BCIF), Festival Exit, novinari Građanskog lista i Dnevnika, Pravna klinika Pravnog fakullteta u Novom Sadu, neprofitna organizacija PILI iz Njujorka, Slobodan Kovacevic za izradu banera, Dobrivoje Dejanovic Dale za fotografije jezera i mnogi drugi kojima ovom prilikom zahvaljujemo.

Biciklom od Novog Sada do Starih Ledinaca

U okviru akcije „Sačuvajmo Ledinačko jezero» u nedelju, 8. juna održaće se biciklijada od Novog Sada do Starih Ledinaca. Ova manifestacija nije takmičarskog tipa i pozvani su svi koji žele da uživaju u divnoj prirodi Fruške Gore i vožnji bicikla.
Start biciklijade je u 10 sati na platou ispred Spensa, a cilj je kod izvora Zvečan. Dužina staze je oko 14 km. Voziće se od Spensa, Bulevarom Oslobođenja, preko mosto slobode, kroz Sremsku Kamenicu i dalje do Starih Ledinaca.
Vožnja će biti u organizovanoj koloni, u pratnji patrole saobraćajne policije, tempom koji će odgovarati svima.
Povratak u Novi Sad je u sopstenom aranžmanu. Prijavljivanje učesnika je u 9:00 ispred Spensa. Učešće je besplatno. Učesnici biciklijade učestvuju na sopstevnu odgovornos, za mlađe od 18 godina, potrebna je saglasnost roditelja. Kontakt telefon: 064 244 65 11.
Biciklijadu organizuje Penjacko drustvo Adrenalin uz pomoc Balkanskog fonda za lokalne inicijative.

www.enjoynovisad.com

Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj doneo je rešenje o zabrani bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava

SAOPŠTENJE ZELENE MREŽE VOJVODINE
Novi Sad, 2.juli 2007.

Nakon prijave Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu »Kišnjava glava« u Nacionalnom parku »Fruška gora« - Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata doneo je rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava – Rakovac«.
U nastavku vam dostavljamo integralnu verziju objašnjenja Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, Sektora za inspekcijske poslove:


POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽVI RAZVOJ
Sektor za inspekcijske poslove

Zelena mreža Vojvodine
21000 Novi Sad
Pašićeva 24

Povodom vaše prijave zbog izvođenja radova od strane AD Alas Rakovac iz Novog Sada, Jovana Đorđevića 2 na kopovima »Kišnjeva glava« i »Srebro«, a u granicama Nacionalnog parka »Fruška Gora« izveštavam vas o sledećem:
• pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa republičkim inspektorom za zaštitu životne sredine je izvršila nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac dana 20.06.2007. godine i konstatovala da se na kopu »Kišnjeva glava- Rakovac« radovi na vađenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Naime, članom 6. stav 1. tačka 6. Zakona o nacionalnim parkovima, na području nacionalnog parka zabranjeno je ekspoloatisati mineralne sirovine, osim za privremena pozajmišta u zoni III stepena, ako je to određeno prostornim planom područja nacionalnog parka. Za Nacionalni park »Fruška gora« donet je Prostorni plan područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine (»Službeni list APV«, broj: 16/04) u kojem je, u delu III OSNOVE PROSTORNOG RAZVOJA tačka 3. Privreda, podtačka 3.4. Mineralne sirovine na strani 353. navedeno da »u cilju realizacije smernica PP Republike Srbije potrebno je da »Rudnici nemetala – Rakovac«, u skladu sa važećom zakonskom regulativom urade i verifikuju potrebnu zakonom predviđenu, plansku i tehničku dokumentaciju rekultivacije postojećih kopova. Dalja aktivnost na kopovima vršiće se u skladu sa tim planovima i projektima i isključivo kao deo tehničke rekultivacije.« Nadalje, u poglavlju IV PRAVILA ZAŠTITE, UREĐENJA I KORIŠĆENJA PLANSKOG PODRUČJA, pod tačkom 1.4. Opšta pravila, uslovi i mere zaštite prirodnih vrednosti pod režimom III stepena zaštite u alineji 3. je navedeno da nisu dozvoljene aktivnosti na eksploataciji mineralnih i nemineralnih sirovina.S obzirom da navedenim Prostornim planom nije dozvoljena eksploatacija, a da se mogu izvoditi samo radovi na rekultivaciji postojećeg kopa, saglasno članu 16. Zakona o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, broj:135/04), A.D. »Alas-Rakovac« nezakonito izvodi radove na kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« jer nije pribavilo saglasnost na projekat rekultivacije od strane ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.
• pokrajinski inspektor je, saglasno navedenom činjeničnom stanju, doneo rešenje kojim se A.D. Alas-Rakovac zabranjuje izvođenje bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« do pribavljanja saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava – Rakovac«.

Kada je u pitanju kop »Srebro« izveštavamo vas da u vreme vršenja nadzora nisu konstatovane nikakve aktivnosti na istom.

Pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine
Snežana Stević

Poslat je zahtev za obustavu rudarskih aktivnosti

Pored prikupljanja peticije gradjana, tim Zelene mreže Vojvodine je poslao predlog Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu poljoprivrede o poništenju rešenja Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, Uprave za zaštitu životne sredine za ispumpavanje vode iz jezera. Takodje, poslat je niz zahteva u cilju pribavljanja dokumentacije slučaja Ledinačkog jezera i to Agenciji za privatizaciju, Direkciji za vode, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Izvršnom Veću AP Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine.

Zahtev za obustavu rada – rudarskih aktivnosti na otvorenom kopu “Kišnjeva glava” i obustavu bilo kakvih aktivnosti vezanih za isušivanje jezera i drugih pripremnih aktivnosti poslati su Republici Srbiji, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Skupštini AP Vojvodine, IV AP Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

U CETVRTAK na Pijaci Moj salas nastavlja se sa prikupljanjem peticije

Prikupljanje peticije gradjana nastavlja se i na drugoj Pijaci Moj salas, u cetvrtak, 21. juni 2007. godine na platou ispred SPC Vojvodina, od 13 do 20 casova u Novom Sadu.
Molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu na Pijacu Moj salas, daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine. Do sada je prikupljeno 8900 potpisa.

Odrzan prvi skup o Ledinackom jezeru na Pravnom fakultetu

Prvi od serije sastanaka na Pravnom fakultetu o Ledinačkom jezeru, koji se održavaju u okviru naučnoistraživačkog i razvojnog projekta Pravnog fakulteta “Unapređenje pravnog obrazovanja u oblasti prava životne sredine u Srbiji” održan je 24. maja 2007.godine u Konferencijskoj Sali Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Na sastanku su pored predstavnika nevladinih organicija, studenata i članova naučnoistraživačkog projekta, Mesne zajednice Ledinci i Zelene mreže Vojvodine uzeli učešće i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, JP Nacionalni park “Fruška Gora”, JP Urbanizam, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i AD Alas-Rakovac.
Na sastanaku svaka od zainteresovanih strana imala je mogućnost da u okviru svog izlaganja koje bilo ograničeno na 15 minuta razmeni bitne informacije i ukaže na moguća rešenja o pitanjima kopa Srebro, tj. Ledinačkog jezera sa drugim zainteresovanim stranama.

Jedna od prvih izlaganja imala je Sanja Škijević iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj koja se osvrnula na preuzete aktivnosti Sekretarijata i na nacionalno i pokrajinsko zakonodavstvo vezano za jezero: »Nakon Ommibus zakona, od 2002. godine, koji je nalagao AP Vojvodini osnivanje JP za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, Sekretarijat je izradio, iste godine, predlog odluke o osnivanju JP Fruška Gora koji je donet 22.jula 2002. godine. Međutim, po rečima Škijevićke, ova odluka nikada nije formalno-pravno sprovedena jer to nije moguće bez izmena Zakona o nacionalnim parkovima, pa je iz tog razloga Sekretarijat 2003. godine predložio izmene Zakona o nacionalnim parkovima u cilju izmene osnivača koje je Skupština AP Vojvodine uputila Skupštini Srbije a ova je nikad nije uzela u razmatranje«, ističe Škijevićka i dodaje: »U vezi sa aktuelnim problema u Nacionalnom parku Fruška Gora Sekretarijat je ponovo pripremio izmene i dopune Zakona o nacionalnim parkovima koje su usvojene na sednici Izvršnog veća 25. aprila 2007. godine i koje su upućene Skupštini AP Vojvodine sa predlogom da Skupština bude predlagač ovih izmena. Suština ovih izmena i dopuna je da upravljanje nad Nacionalnim parkom Fruška Gora bude u nadležnosti Pokrajine, kako bi se na ovaj način Pokrajina starala o njemu i preuzela punu odgovornost za rešavanje nastalih problema. Takođe je, prilikom usvajanja prostornog plana posebne namene Fruška Gora do 2020 godine Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj dao mišljenje da se prestane sa daljom eksploacijom i pokrene postupak zatvaranja i rekultivacije svih aktivnih kopova kao i napuštenih kojih ukupno ima 19 u Nacionalnom parku Fruška Gora.«

Predstavnica Zavoda za zaštitu prirode Srbije, direktorica odeljenja u Novom Sadu, dr Biljana Panjković istakla je da je Nacionalni park Fruška Gora proglašen 1961. godine i dodala da je novim prostornim planom urađeno zoniranje tj, određivanje unutrašnjih granica režima zaštite koje određuju načine ponašanja u granicama Nacionalnog parka. Ona je istakla da predlozi za izmenu i dopunu Prostornog plana posebne namene Fruška gora do 2021. godine nisu u skladu sa Zakonom o nacionalnim pakovima, prostornim planom posebne namene, s obzirom da se pomoću njih jedino mogu menjati granice zaštitne zone u parku.
Osvrćući se važeće zakonodavstvo na području Nacionalnog parka ona je rekla: »Na području Ledinačkog jezera nadležni su Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o nacionalnim parkovima. Takođe, na jezeru utvrđen je režim zaštite drugog stepena i režim zaštite trećeg stepena. Režim zaštite trećeg stepena obuhvata područje jezera, platformu iznad jezera, pojas uz kamenički potok i jalovište, dok režim zaštite drugog stepena obuhvata istočne padine, a to je deo jezera sa strmim blokovima stena koje su stanište za ptice«.
»Iz kopa se ekpsloatisao trahit sve do 1996. godine«, istakla je Panjkovićka, »kada je urađena Analiza uticaja radova na životnu sredinu na koje nadležno ministarstvo nije dalo pozitivno mišljenje i tada je eksploatacija obustavljena. Utvrđen je negativan uticaj na stanje šuma u rezervatima prvog stepena zaštite, na području Zmajevca i Kraljevske stolice. Od 1996. godine se pojavila voda«.
Kada je u pitanju rekultivacija, Panjkovićka je istakla da je: »Za potrebe sanacije i rekultivacije 2001. godine urađen projekat u kojem su određene konkretne mere biološke rekultivacije. U delu jezera trećeg stepena predviđeno je korišćenje u turističko rekreativne namere, dok se u režimu zaštite drugog stepena zabranjuje uzmenimiravanje ptica a dozvoljene su aktivnosti na nezi i obnovi šume«, i dodala: »Možda je interesanto za nameru zatvaranja kopa da vam iznesem zakonske i prostorne planske odrednice koje se odnose na lokalitet napuštenog kopa, koje je Zavod za zaštitu prirode Srbije rastumačio po zahtevu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.
U zoni drugog stepena dozvoljena je nega i obnova šumskih sastojina, biološka rekultivacija, informativno-promotivne aktivnosti na obeležavanju lokaliteta i organičena edukacija, a isključuje se odn. zabranjuje se aktivnosti kojima se narušava stanje šuma i zemljišta, eksploatacija kopova, svi privredni i šumski radovi koji bi mogli da nanesu štetu lokalitet, zatim, izgradnja objekata osim onih koji se direktno odnose na očuvanje prirode, deponovanje otpada i ispuštanje otpadnih voda.
Na području pod režimom zaštite III stepena dozvoljena je: biološka rekultivacija i uređenje prostora. Pod biološkom rekultivacijom dozovljena je obnova autohtonih šumskih ekosistema, sadnja puzavica, drveća i žbunova koji vezuju zemljište i sprečavaju eroziju.
U slučaju uređenja prostora u režimu III stepene zaštite dozvoljena je izgradnja objekata u skladu sa propisanim namerama na kopovima. Uređenje prostora za održavanje kulturno-obrazovnih manifestacija (uređenje amfiteatara,..), šumsko parersko uređenje, zaštita zemljišta, informativno-promotivne aktivnosti na obeležavanju lokaliteta (postavljanje info tabli, info panoa, putokaza,..), a zabranjuje se sve aktivnosti i oblici korišćenja osim u naučno vrhe, eksploatacija mineralnih sirovina i otvaranje novih pozajmišta, izvođenje rudarskih, zemljanih, šumarskih i vodoprivrednih radova koji mogu narušiti prirodne odlike, deponovanje otpada i ispuštanje otpadnih voda.

Predstavnik AD Alas- Rakovac, Saša Stojić, svojih petnaest minuta je iskoristio da javnosti predstavi svoje preduzeće i istakne: »Preduzeće prema ovoj zemlji ispunjava sve svoje obaveze u smislu da plaća poreze, doprinosa, koncesije za korišćenje mineralnog blaga, naknade koja se plaća Nacionalnom parku. Postupajući u skladu sa nalozima države i rešenjima nadležnih institucija koje ovo društvo ima mi želimo da na ovom prostoru ostvarimo dugogodišnje prisustvo i da ispunimo one obaveze koje se pred nas postavljaju od strane državnih organa.
Naše aktivnosti na kopu Srebro se zasnivaju na osnovu naloga koje su nadležne institucije ovog društva dali nama. Pa su, 15.08.2006. godine Ministarstvo nauke i životne sredine nama naložilo da po prijemu rešenja da odmah pristupimo ispumavanju vode kopa Srebro u skladu sa članovima 16 i 17 Zakona o zaštiti životne sredine. 30.06 2006. godine je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nama naložilo da odmah pristupimo ispumpavanju vode kopa Srebro. Hteo bih da kažem da je 31. maja 2006. godine Ministarstvo poljoprivrede isto naložilo odmah pristupi ispunavanju vode.
Takođe smo od nadležnog od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobili, kao nalog, rešenje da se izradi projekat trajne obustave rada na kopu Srebro i da se uradi projekat rekultivacije, to su nalozi koje je ovo društvo izdalo preduzeću Alas Rakovac i mi smo u obavezi da po njima postupamo.«

NASTAVAK PRIKUPLJANJA POTPISA

Molimo sve one koji nisu do sada dali svoj potpis za očuvanje Ledinačkog jezera da dođu u Zmaj Jovinu u petak, 4. maja od 17 do 20 časova, subotu, 5. maja od 11 do 14 i ponedeljak i utorak od 17 do 20 časova u Zmaj Jovinu ulicu, prostor ispred zgrade broj 4.

PRIKUPLJENO 2106 POTPISA NA FRUSKOGORSKOM MARATONU

Na 30. Fruškogorskom maratonu, u subotu 28. aprila 2007. godine, prikupljeno je 2106 potpisa građana za zaštitu Ledinačkog jezera. Zajedno sa prethodnih 3000 potpisa do sada je sakupljeno ukupno 5106 potpisa. Konačan cilj peticije je sakupljenih 7.000 potpisa koji će se podneti Skupštini Vojvodine.
Planirano je da se od četvrtka 3. maja nastavi sa prikupljanjem peticije na starom mestu u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 4.
Molimo sve koji su zainteresovani da se pridruže akciji Ledinčana i Zelene mreže Vojvodine i daju svoj poptis za zaštitu jezera da u četvrtak i petak od 17 do 20 časova dođu u Zmaj Jovinu u Novom Sadu.

ODRZAN PERFORMANS "OGRADA JE OK! SAMO NAM SE BOJA NE SVIDJA"

U subotu, 28. aprila ispred ograde Ledinačkog jezera održan je performans "Ograda je OK! Samo nam se boja ne svidja". Performans su organizovali "Vojvođanska zelena inicijativa" i građani Ledinaca.

NASTAVAK PRIKUPLJANJA PETICIJE NA FRUSKOGORSKOM MARATONU

Do 27. aprila prikupljeno je 3000 potpisa građana za zaštitu Ledinačkog jezera.
Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže peticiji za zaštitu jezera i daju svoj potpis dežurnim volonterima na 30. Fruškogorskog maratonu na Popovici ili u okviru hepeninga "Ne sviđa nam se boja ograde" sa početkom u deset ispred ograde Ledinačkog jezera.
Više informacija o samom Fruškogorskom maratonu možete naći ovde:
http://www.psdzeleznicarns.org.yu/frmaraton/fruskogorski_maraton.htm

U CETVRTAK 1260 POTPISA

Do cetvrtka, 19. aprila ukupno je prikupljeno 1260 potpisa gradjana za ocuvanje i zastitu Ledinackog jezera.
Molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine. Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

Drugog dana 684 potpisa

Drugog dana prikupljanja potpisa u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu, građani Ledinaca i aktivisti Zelene mreže Vojvodine prikupili su 684 potpisa građana koji se zalažu za očuvanje i zaštitu Ledinačkog jezera.

Istovremeno do srede, 18. aprila, prikupljeno je 102 elektronska potpisa građana.

Molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine.
Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

DRUGI PISU: Iskopavanje kamena neizbežno rekultivacija nejvažnija

Od projekta rekultivacije kopa «Srebro» (Ledinačko jezero) zavisiće koliko će kamena trahita biti eksploatisano iz ovog kopa pošto sam sasvim siguran da će vađenja kamena biti tokom rekultivacije, izjavio je pokrajinski sekretar za životne sredine Zoltan Đarmati. Na jučerašnjem sastanku s predstavnicima Zelene mreže Vojvodine Oliverom Radovanović i Duškom Medićem i predstavnikom Mesne zajednice «Stari Ledinci» Radomirom Delićem, Đarmati je pokušao da objasni da će zasigurno iskopavanja kamena u ovom kopu biti, i da je u ovom momentu najvažniji projekat rekultivacije, koji treba da sačini firma «Zorka Alas kamen». Prema njegovim navodima, o projektu, kojim bi trebalo da budu određene konkretne mere tehničke i biološke rekultivacije, kao i dalje smernice uređenja kopa, saglasnost treba da da Uprava za zaštitu životne sredine Srbije i Zavod za zaštitu Srbije.
Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, kako kaže Đarmati, nema nikakvih ingerencija u vezi s ovim problemom i daljim razvojem događaja na ovom kopu.
- Po nalogu Nacionalnog parka «Fruška gora» 2001. godine urađen je projekat rekultivacije kopa «Srebro» i nisam upoznat s tim da li će taj projekat, koji sam video, ili pak neki nov, revidiran biti usvojen. Moja poslednja misija u vezi s Ledinačkim jezerom bila je jula prošle godine kada su se u Beogradu sastali nadležni pokrajinski sekretari s predstavnicima Uprave za zaštitu životne sredine, predstavnici «Alasa» i Nacionalnog parka «Fruška gora». Tada je rečeno da je hitno potrebno uraditi projekat zatvaranja rudnika i to do kraja decembra prošle godine. Zajednički stav bio je da u budućnosti Ledinačko jezero bude rekreativno-turistička destinacija – pojasnio je Đarmati.

Gradjanski list

ZA TRI SATA U SUBOTU PRIKUPLJENO 377 POTPISA

Obaveštavamo sve zainteresovane građane da smo prvog dana potpisivanja peticije za zaštitu Ledinačkog jezera, u subotu 14. aprila u Zmaj Jovinoj ulici za samo tri sata prikupili 377 potpisa građana.

Ovom prilikom molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine.

Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

SAČUVAJMO LEDINAČKO JEZERO!

Dragi prijatelji,

Molim vas sve da pročitate pismo koje je Zelenoj mreži Vojvodine uputio Radomir Delić sa svojim prijateljima iz sela Ledinci iz Nacionalnog parka Fruška gora. Zelena mreža Vojvodine duboko podržava očuvanje Nacionalnog parka Fruška gora i protiv je svake devastacije (ne samo ovog) Nacionalnog parka. Molimo sve da svojim potpisima podržimo meštane sela Ledinci u nastojanju da sačuvaju Ledinačko jezero i tako doprinesemo da glas građana nađe svoje mesto u odlučivanju u ovoj zemlji. Svima unapred hvala na pomoći. Pismo Radomira Delića je priloženo u integralnoj verziji. Svako dobro,

Olivera Radovanović,
Predsednik upravnog odbora ZMV

Poštovani,

Problem sa kojim sam se susreo pre par meseci i zbog kojeg sam neke od vas kontaktirao je u međuvremenu evoluirao i iz latentne opasnosti prešao u veoma realnu situaciju. Ledinačko jezero na Fruškoj gori koja je Nacionalni park, je nešto što ne postoji kao geografija za rudare i “kameni lobi” kojima je jedino bitan profit meren u milionima tona kamena i milionima eura. Za sve njih je to samo potopljeni kop, koji treba što pre isušiti i osloboditi ga od, za njih tog zla - čiste vode i to u srcu Nacionalnog parka. Voda je danas više nego ikada celom čoveèanstvu među najvažnijim resursima, ali eto u našoj zemlji nekima se čini da je to problem jer sa svojim teškim mašinama i eksplozivom žele da već postojeću ranu na Fruškoj gori naprave još većom. Pošto taj lobi (loše) misli da u našoj zemlji nikoga nije briga šta se dešava u Nacionalnom parku Fruška gora, uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj prošle godine doneli su odluku o isušivanju Ledinačkog jezera sa obrazloženjem da se spašavaju Ledinci i ostala naseljena mesta, kako su to sami naveli, od moguæe katastrofalne poplave.Tvrdili su kako će voda iz jezera svakog časa krenuti ka selu i potopiti ga. Tako je započeto sa isušivanjem jezera. Meðutim, Ledinčani nisu poverovali, mobilisali su se i na zboru građana rešili da isušivanje mora prestati.

Uz to smo saznali i da austrijska firma Alas International na svaki mogući način želi da pokrene eksploataciju kamena na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora.To više nisu prazne priče i "rekla kazala" već postoji njihovo javno priznanje da su tu zbog kamena. Rezerve su overene na tačno 18 miliona tona kamena.

Njihovo je da probaju da urade to, a na nama je da kazemo NE.

Moram sa ogorčenjem ka kažem da ponekad izgleda da se zaštita životne sredine kod nas svodi na putovanje po raznim seminarima, na branje cveća sa decom iz zabavišta i pisanje pesama sa ekološkom tematikom, što inaèe ne podcenjujemo. Ali, nama iz Ledinaca oèuvanje životne sredine podrazumeva i očuvanje biodiverziteta i nacionalnih parkova i smatramo da je to pravi put i cilj. To bi trebalo mnogima po prirodi njihovog posla da bude i obaveza.

Da nisam krenuo sa svojim prijateljima u ovu borbu za jezero, jezera odavno ne bi bilo, jer su ga za pet dana isušili u nivou za dva metra. Uprava za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu nam je pomogla tako što je naložila Geološkom zavodu iz Beograda da utvrdi da li je jezero opasnost za naselje ili nije. Ispostavilo se da nije. A to smo mi u Ledincima znali.

Saznali smo i da će eksploataciju, koja je po Zakonu o nacionalnom parku zabranjena, proglasiti rekultivacijom. U Srbiji, koliko mi je poznato, do sada nije ni jedan rudnik rekultivisan, pa se zaista postavlja pitanje kako će ta rekultivacija izgledati?

Mi u Ledincima smo zato rešili da ćemo naše jezero štititi sami, onako kako mi umemo, pa makar nam pisali i prijave za remećenje javnog reda i mira. Upravo to su nam i uradili pre nedelju dana kada je grupa meštana Ledinaca ušla u deo Nacionalog parka sa namerom da se prošeta do jezera. Možda je negde rešeno da Fruška gora treba da se zaštiti i od ljudi koji žive na Fruškoj gori. I to kako da se zaštiti?! Napunjenim pumparicama i pištoljima! Desilo se da u našem Nacionalnom parku privatno obezbeđenje zajedno sa policijom sprečava kretanje-šetnju građana!

Šta će biti sledeće? Koliko daleko će ići?

Ja vas sve molim da se priključite ovoj akciji koja je krenula malim koracima, ali koja je od grudve prerasla u pravu lavinu.

Naš cilj jeste da zaustavimo verifikaciju plana rekultivacije, jer bi rekultivacija znaèila uništenje ovog dela Fruške gore i bila ohrabrenje i drugima da krenu u slične akcije.

Ledinčani i ja apelujemo na sve nevladine organizacije Srbije da nas potpisima podrže u našem nastojanju da zaustavimo uništenju jezera u Ledincima. Unapred hvala na solidarnosti.

Radomir Delić - Raša sa ostalim meštanima sela Ledinci

PETICIJA U SUBOTU 14. aprila

Poštovani,
Molimo Vas da nam se pridružite i date svoj lični doprinos zaštiti Ledinačkog jezera.
Zelena mreža Vojvodine zajedno sa gradjanima Ledinaca organizovala je prikupljanje potpisa gradjana za peticiju koja ce biti upućena AP Vojvodine u cilju zaštite jezera.
Prikupljanje potpisa održaće se sutra, U SUBOTU 14. APRILA U ZMAJ JOVINOJ ULICI ISPRED ZGRADE BROJ 4 OD 11 DO 14 ČASOVA.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ovom peticijom zahteva se od Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine pokretanje rasprave o razrešenju Upravnog odbora, Nadzornog odbora i direktora Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora" zbog nepoštovanja člana 6. Zakona o nacionalnim parkovima Republike Srbije ( Sl.glasnik 39/93) u kojem se kaže da je na području nacionalnog parka zabranjeno ekspoloatisati mineralne sirovine, osim za privremena pozajmišta u zoni režima zaštite III stepena, ako je to određeno prostornim planom područja nacionalnog parka.
Suprotno zakonu, više godina kompanija „Alas International" eksploatiše kop „Kišnjeva glava" u Rakovcu koji se nalazi u Nacionalnom parku Fruška gora. Uz to, meštane sela Ledinci i ostale građane ove zemlje zabrinjava i netransparetnost ugovora o zakupu kopa „Srebro“ na Ledinačkom jezeru koji se nalazi u II i III stepenu zaštite koje je Nacionalni park Fruška gora sklopio sa kompanijom „Alas Intenational". Ima ozbiljne bojazni da će se i na području Ledinačkog jezera, suprotno članu 6. Zakona o nacionalnim parkovima, nastaviti sa eksploatacijom mineralne sirovine i na ovom mestu.

Tim Zelene mreže Vojvodine

U Novom Sadu, 14. april 2007.

ODLUKA O OSNIVANJU JAVNOG PREDUZEĆA ZA UPRAVLJANJE NACIONALNIM PARKOM NA TERITORIJI AP VOJVODINE, SLUŽBENI LIST AP VOJVODINE, Broj 11, Godina LVIII

Broj 11, Godina LVIII, 22.jul 2002.

...

Član 6.

Organi Javnog preduzeća su: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor, koji imenuje i razrešava Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Bliži uslovi za imenovanje direktora utvđuje se Statutom Javnog preduzeća.

Član 7.

Upravni odbor Javnog preduzeća:

1. Utvrđuje poslovnu politiku;
2. donosi Statut i usvaja plan razvoja i program rada;
3. odlučuje o osnivanju novih preduzeća;
4. usvaja izveštaje o poslovanju preduzeća, periodične obračune i godišnji obračun;
5. odlučuje o povećanju i smanjenju kapitala o raspodeli dobiti;
6. donosi investicione odluke;
7. donosi srednjoročni i godišnji program zaštite i razvoja Nacionalnog parka, program uređivanja građevisnkog zemljišta, koje je preneto na korišćenje i upravljanje Javnom preduzeću; programe i osnove zaštite, unapređenje i održivog korišćenja flore, faune (šuma), vazduha, voda i zemljišta.
8. donosi akt o sistematizaciji poslova Javnog preduzeća;
9. donosi akte o unutrašnjem redu i o službi nadzora;
10. odlučuje o davanju u zakup zemljišta i objekata kojima upravlja, o visini i načinu plaćanja zakupa i drugih nakada;
11. odlučuje o organizovanju zajedničkog obavljanja određenih stručnih poslova na zaštiti i razvoju nacionalnih parkova, od interesa za više nacionalnih parkova;
12. utvrđuje cenu usluga;
13. podnosi osnivaču godišnji izveštaj o poslovanju;
14. obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Upravni odbor ima sedam članova, od kojih četiri člana imenuje i razrešava Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, a tri člana se imenuju iz reda predstavnika Javnog preduzeća.
Na Statut, srednjoročni program zaštite, razvoja i korišćenje Nacionalnog parka, kao i na odluke iz stava 1. tačke 3, 5, 6. i 10. ovog člana, saglasnost daje Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, a na godišnji program zaštite, razvoja i korišćenje i akte iz stava 1. tačke 8, 9, 11. i 12. ovog člana Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine.

...

Član 11.

U slučaju poremećaja u poslovanju Javnog preduzeća, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine može preduzeti mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano funkcionisanje Javnog preduzeća, odnosno može razrešiti organe koje imenuje i imenovati privremene organe Javnog preduzeća.

Član 12.

Zaštita, unapređenje i održivo korišćenje flore, faune (posebno lovne i ribolovne), vazduga, šuma i voda, kao i uređivanje građevinskog poljoprivrednog zemljišta u «Nacionalnom parku Fruška gora» sprovodi se prema posebnim programima i osnovama, u skladu sa zakonom.
Programi i osnove iz stava 1, ovog člana moraju biti usaglašeni sa programom zaštite i razvoja Nacionalnog parka.
Na akte iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine, na predlog pokrajinskih organa uprave nadležnih za poslove zaštite životne sredine i održivi razvoj, poljoprivrede, šumarstva, lovstva, ribarstva, vodoprivrede i građevinskog zemljišta.

ZAKON O NACIONALNIM PARKOVIMA, Službeni glasnik RS, 31. maj 1993. godine

II Zaštita, razvoj i upravljanje nacionalnim parkom

1. Zaštita i razvoj nacionalnog parka

...

Član 3.

Na području nacionalnog parka sprovode se mere zaštite i razvoja koje obuhvataju:

1) sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja i druga svojstva nacionalnog parka;

2) zaštitu, očuvanje i unapređenje: biogeografskih obeležja podučja, ekosistema i raznovrsnosti izvorne flore i faune; genetskog fonda i njegovog obnavljanja (obnavljanjem potencijalne vegetacije i ponovnim unošenjem vrste flore i faune koje su živele na području nacionalnog parka, izdvajanjem i uzgajanjem semenskih objekata, formiranje semenskih plantaža i dr.); reprezentativnih bioloških, geomorfoloških, geoloških, hidrografskih i pejzažnih obeležja; reprezentativnih oblika etnološkog nasleđa i drugih kulturno-istorijskih vrednosti;

3) naučnoistraživačku aktivnost;

4) kulturno obrazovnu aktivnost;

5) prezentaciju i popularizaciju vrednosti nacionalnog parka;

6) uređivanje područja i izgradnju objekata u svrhe očuvanja, obnavljanja i unapređenja prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti i njihove prezentacije, kao i sanacije i revitalizacije ugroženih delova nacionalnog parka;

7) uspostavljanje i razvoj turističkih, rekreativnih i drugih razvojnih funckija u korišćenju prirodnih i kultno-istorijskih vrednosti nacionalnog parka u ganicama i na način kojim će se obezbediti zaštita, očuvanje i unapređenje tih vrednosti.

...

Član 6.

Na području nacionalnog parka zabranjeno je:

1) seći ili uništavati drveće, žbunje i ostalu vegetaciju, kad se time ugrožava gornja granica šume i narušava zaštita zemljišta od erozij kao i na obalama i priobalju jezera, reka i njihovih pritoka gde su mrestilišta riba, osim sanitarne seče;

2) unositi neautohtone divlje biljne vrste izuzev za potrebe sprečavanja erozije i klizišta u zoni režima zaštite III stepena, unositi neautohtone divlje životinjske vrste koje slobodno žive, kao i lov divljači izuzev sanitarnog i uzgojnog odstrela u zoni režima zaštite II i III stepena;

3) graditi objekte ili izvoditi druge radove kojima se zagađuje vazduh i zemljište, pogoršava kvalitet voda, menja njihova količina, prostorni i vremenski raspored, osim objekata i radova za zaštitu od erozija, bujica i poplava i objekata za potrebe vodosnabdevanja i hidroenergije u zoni režima zaštite III stepena;

4) graditi nadzemne energetske i druge vodove u zoni režima zaštite I i II stepena i podzmene vodove u zoni zaštite I stepena sa statusom rezervata prirode;

5) graditi nuklearne objekte, deponovati komunalne i industrijske otpatke, radioaktivne i druge opasne otpadne materije;

6) eksploatisati mineralne sirovine osim za privremena pozajmišta u zoni režima zaštite III stepena, ako je to određeno prostornim planom područja nacionalnog parka;

7) graditi magistralne i regionalne puteve u zoni režima zaštite I i II stepena osim kada je to predviđeno prostornim planom područja nacionalnog parka;

8) koristiti šumske puteve za javni saobraćaj;

9) obavljati delatnosti i preduzimati druge radnje kojima se uništava priroda, odnosno ugrožavaju obeležja naciolanog parka i aktivnosti određene u članu 3. ovog zakona.
Izgradnja objekata za deponovanje radioaktivnog i drugog opasnog otpada i drugih objekata kojima bi se mogao zagaditi vazduh, voda i zemljište, ugroziti flora i fauna na području nacionalnog parka, kao i obavljanje delatnosti i radnji iz stava 1. tačka 9 ovog člana zabranjene su i u zaštitnoj zoni nacionalnog parka.

...