Odrzan prvi skup o Ledinackom jezeru na Pravnom fakultetu

Prvi od serije sastanaka na Pravnom fakultetu o Ledinačkom jezeru, koji se održavaju u okviru naučnoistraživačkog i razvojnog projekta Pravnog fakulteta “Unapređenje pravnog obrazovanja u oblasti prava životne sredine u Srbiji” održan je 24. maja 2007.godine u Konferencijskoj Sali Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Na sastanku su pored predstavnika nevladinih organicija, studenata i članova naučnoistraživačkog projekta, Mesne zajednice Ledinci i Zelene mreže Vojvodine uzeli učešće i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, JP Nacionalni park “Fruška Gora”, JP Urbanizam, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i AD Alas-Rakovac.
Na sastanaku svaka od zainteresovanih strana imala je mogućnost da u okviru svog izlaganja koje bilo ograničeno na 15 minuta razmeni bitne informacije i ukaže na moguća rešenja o pitanjima kopa Srebro, tj. Ledinačkog jezera sa drugim zainteresovanim stranama.

Jedna od prvih izlaganja imala je Sanja Škijević iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj koja se osvrnula na preuzete aktivnosti Sekretarijata i na nacionalno i pokrajinsko zakonodavstvo vezano za jezero: »Nakon Ommibus zakona, od 2002. godine, koji je nalagao AP Vojvodini osnivanje JP za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška Gora, Sekretarijat je izradio, iste godine, predlog odluke o osnivanju JP Fruška Gora koji je donet 22.jula 2002. godine. Međutim, po rečima Škijevićke, ova odluka nikada nije formalno-pravno sprovedena jer to nije moguće bez izmena Zakona o nacionalnim parkovima, pa je iz tog razloga Sekretarijat 2003. godine predložio izmene Zakona o nacionalnim parkovima u cilju izmene osnivača koje je Skupština AP Vojvodine uputila Skupštini Srbije a ova je nikad nije uzela u razmatranje«, ističe Škijevićka i dodaje: »U vezi sa aktuelnim problema u Nacionalnom parku Fruška Gora Sekretarijat je ponovo pripremio izmene i dopune Zakona o nacionalnim parkovima koje su usvojene na sednici Izvršnog veća 25. aprila 2007. godine i koje su upućene Skupštini AP Vojvodine sa predlogom da Skupština bude predlagač ovih izmena. Suština ovih izmena i dopuna je da upravljanje nad Nacionalnim parkom Fruška Gora bude u nadležnosti Pokrajine, kako bi se na ovaj način Pokrajina starala o njemu i preuzela punu odgovornost za rešavanje nastalih problema. Takođe je, prilikom usvajanja prostornog plana posebne namene Fruška Gora do 2020 godine Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj dao mišljenje da se prestane sa daljom eksploacijom i pokrene postupak zatvaranja i rekultivacije svih aktivnih kopova kao i napuštenih kojih ukupno ima 19 u Nacionalnom parku Fruška Gora.«

Predstavnica Zavoda za zaštitu prirode Srbije, direktorica odeljenja u Novom Sadu, dr Biljana Panjković istakla je da je Nacionalni park Fruška Gora proglašen 1961. godine i dodala da je novim prostornim planom urađeno zoniranje tj, određivanje unutrašnjih granica režima zaštite koje određuju načine ponašanja u granicama Nacionalnog parka. Ona je istakla da predlozi za izmenu i dopunu Prostornog plana posebne namene Fruška gora do 2021. godine nisu u skladu sa Zakonom o nacionalnim pakovima, prostornim planom posebne namene, s obzirom da se pomoću njih jedino mogu menjati granice zaštitne zone u parku.
Osvrćući se važeće zakonodavstvo na području Nacionalnog parka ona je rekla: »Na području Ledinačkog jezera nadležni su Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o nacionalnim parkovima. Takođe, na jezeru utvrđen je režim zaštite drugog stepena i režim zaštite trećeg stepena. Režim zaštite trećeg stepena obuhvata područje jezera, platformu iznad jezera, pojas uz kamenički potok i jalovište, dok režim zaštite drugog stepena obuhvata istočne padine, a to je deo jezera sa strmim blokovima stena koje su stanište za ptice«.
»Iz kopa se ekpsloatisao trahit sve do 1996. godine«, istakla je Panjkovićka, »kada je urađena Analiza uticaja radova na životnu sredinu na koje nadležno ministarstvo nije dalo pozitivno mišljenje i tada je eksploatacija obustavljena. Utvrđen je negativan uticaj na stanje šuma u rezervatima prvog stepena zaštite, na području Zmajevca i Kraljevske stolice. Od 1996. godine se pojavila voda«.
Kada je u pitanju rekultivacija, Panjkovićka je istakla da je: »Za potrebe sanacije i rekultivacije 2001. godine urađen projekat u kojem su određene konkretne mere biološke rekultivacije. U delu jezera trećeg stepena predviđeno je korišćenje u turističko rekreativne namere, dok se u režimu zaštite drugog stepena zabranjuje uzmenimiravanje ptica a dozvoljene su aktivnosti na nezi i obnovi šume«, i dodala: »Možda je interesanto za nameru zatvaranja kopa da vam iznesem zakonske i prostorne planske odrednice koje se odnose na lokalitet napuštenog kopa, koje je Zavod za zaštitu prirode Srbije rastumačio po zahtevu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.
U zoni drugog stepena dozvoljena je nega i obnova šumskih sastojina, biološka rekultivacija, informativno-promotivne aktivnosti na obeležavanju lokaliteta i organičena edukacija, a isključuje se odn. zabranjuje se aktivnosti kojima se narušava stanje šuma i zemljišta, eksploatacija kopova, svi privredni i šumski radovi koji bi mogli da nanesu štetu lokalitet, zatim, izgradnja objekata osim onih koji se direktno odnose na očuvanje prirode, deponovanje otpada i ispuštanje otpadnih voda.
Na području pod režimom zaštite III stepena dozvoljena je: biološka rekultivacija i uređenje prostora. Pod biološkom rekultivacijom dozovljena je obnova autohtonih šumskih ekosistema, sadnja puzavica, drveća i žbunova koji vezuju zemljište i sprečavaju eroziju.
U slučaju uređenja prostora u režimu III stepene zaštite dozvoljena je izgradnja objekata u skladu sa propisanim namerama na kopovima. Uređenje prostora za održavanje kulturno-obrazovnih manifestacija (uređenje amfiteatara,..), šumsko parersko uređenje, zaštita zemljišta, informativno-promotivne aktivnosti na obeležavanju lokaliteta (postavljanje info tabli, info panoa, putokaza,..), a zabranjuje se sve aktivnosti i oblici korišćenja osim u naučno vrhe, eksploatacija mineralnih sirovina i otvaranje novih pozajmišta, izvođenje rudarskih, zemljanih, šumarskih i vodoprivrednih radova koji mogu narušiti prirodne odlike, deponovanje otpada i ispuštanje otpadnih voda.

Predstavnik AD Alas- Rakovac, Saša Stojić, svojih petnaest minuta je iskoristio da javnosti predstavi svoje preduzeće i istakne: »Preduzeće prema ovoj zemlji ispunjava sve svoje obaveze u smislu da plaća poreze, doprinosa, koncesije za korišćenje mineralnog blaga, naknade koja se plaća Nacionalnom parku. Postupajući u skladu sa nalozima države i rešenjima nadležnih institucija koje ovo društvo ima mi želimo da na ovom prostoru ostvarimo dugogodišnje prisustvo i da ispunimo one obaveze koje se pred nas postavljaju od strane državnih organa.
Naše aktivnosti na kopu Srebro se zasnivaju na osnovu naloga koje su nadležne institucije ovog društva dali nama. Pa su, 15.08.2006. godine Ministarstvo nauke i životne sredine nama naložilo da po prijemu rešenja da odmah pristupimo ispumavanju vode kopa Srebro u skladu sa članovima 16 i 17 Zakona o zaštiti životne sredine. 30.06 2006. godine je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nama naložilo da odmah pristupimo ispumpavanju vode kopa Srebro. Hteo bih da kažem da je 31. maja 2006. godine Ministarstvo poljoprivrede isto naložilo odmah pristupi ispunavanju vode.
Takođe smo od nadležnog od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobili, kao nalog, rešenje da se izradi projekat trajne obustave rada na kopu Srebro i da se uradi projekat rekultivacije, to su nalozi koje je ovo društvo izdalo preduzeću Alas Rakovac i mi smo u obavezi da po njima postupamo.«

NASTAVAK PRIKUPLJANJA POTPISA

Molimo sve one koji nisu do sada dali svoj potpis za očuvanje Ledinačkog jezera da dođu u Zmaj Jovinu u petak, 4. maja od 17 do 20 časova, subotu, 5. maja od 11 do 14 i ponedeljak i utorak od 17 do 20 časova u Zmaj Jovinu ulicu, prostor ispred zgrade broj 4.