„Presložiti” Ledinačko jezero
Zbog izuzetno kišnog proleća, postoji opasnost da se voda izlije u julu, jer dva potoka nekontrolisano pune jezero bez brane - kaže inspektor Miodrag Devrnja. - Predložio sam da jezero ostane, ali da se izgrade objekti za kontrolu odvoda vode - kaže prof. dr Srđan Kolaković sa FTN –a
Prema izjavi koju smo dobili od republičkog vodoprivrednog inspektora Miodraga Devrnje, Ledinačko jezero će morati da se isuši, bez obzira na to da li će se ovaj dar prirode na Fruškoj gori nakon rekultivacije ponovo vratiti kupačima. Zbog vogodišnjeg dugog kišnog perioda postoji opasnost da se voda iz jezera izlije po okolnim naseljima i poplavi Ledince i Sremsku Kamenicu na putu do Dunava, kuda su godinama oticala dva potočića, koja sada pune jezero.
Ko će ispumpati Ledinačko jezero, za sada je još uvek neizvesno. Devrnja kaže da je još u maju obavestio vlasnika zemljišta - Nacionalni park "Fruška gora", o neophodnosti isušivanja jezera, međutim, iako je rok odavno istekao, voda još uvek preti. Isto obaveštenje upućeno je i Rudnicima nemetala Rakovac, koji su imali odobrenje za eksploataciju kamena i koristili ga sve do 1999. godine, kada se površinski kop "Srebro" napunio vodom.
Neophodan projekat rekultivacije
Tehnički direktor ove firme Miroslav Jovanović kaže da su već pokušavali da ispumpaju vodu, međutim, bili su sprečeni, zbog čega su tužili novoosnovano preduzeće "Ledinačko jezero" (najpre firma "Dinegro"), s kojim je Nacionalni park sklopio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i razvoju turizma.
Devrnja smatra da je najlogičnije da ovaj posao urade zajednički dva preduzeća - Nacionalni park i Rudnici, bez obzira na sudbinu ovog kopa.
Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Lazar Kuzmanov tražio je da Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada uradi elaborat o mogućoj nameni površinskog kopa "Srebro". On je za naš list rekao da se zalaže da jezero ostane, ali neophodno je da se uradi projekat rekultivacije površinskog kopa i to je predlogom prostornog plana područja posebne namene Fruške gore do 2022. povereno preduzeću Rudnici nemetala Rakovac.
Miroslav Jovanović kaže da, shodno tome, njima pripada pravo i da ispumpaju jezero i nastave još izvesno vreme da kopaju kamen zbog konačnog oblikovanja lokaliteta.
Direktor Nacionalnog parka "Fruška gora" Aleksandar Paroški kaže da su osnovna pitanja: jezero - da ili ne i eksloatacija - da ili ne. Po njegovim rečima, Nacionalni park će se zalagati da se jezero sačuva i uredi. Na rešenje Republičkog vodoprivrednog inspektora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da Nacionalni park treba da isuši jezero, Paroški je reagovao žalbom. U žalbi se navodi da je "isključivi i jedini krivac za formiranje vodne akumulacije Rudnik nemetala "Rakovac".
„Inspektori nisu u pravu”
- Prema Zakonu o nacionalnim parkovima preduzeće koje je eksploatisalo kamen na području nacionalnog parka dužno je da uradi rekultivaciju i sanaciju napuštenog kopa. Rudnik nemetala Rakovac nije imao nameru da uradi projeakt sanacije, već je hteo da nastavi eksploataciju kamena, zbog čega je projekat rekultivacije i sanacije napuštenog kopa "Srebro"izradio Nacionalni park "Fruška gora" - kaže Paroški i dodaje da je Ministarstvo zdravlja i životne sredine izdalo saglasnost za taj projekat.
Paroški navodi da konstatacija vodoprivrednog inspektora da će se jezero izliti nije na mestu, jer ukoliko bi takva tvrdnja bila tačna, onda bi nasip koji je nastao odlaganjem jalovine već odavno bio probijen.
- Prošle godine u ovo vreme vodoprivredni inspektor izneo je istu tu tvrdnju i nšta se nije desilo - podseća Paroški.
Profesor hidrotehnike na FTN-u dr Srđan Kolaković izjavio je za "Dnevnik" da je zbog atraktivnosti jezera predložio da ono ne bude isušeno, već da se oplemeni, ali da se na zemljanoj pregradi izgrade dodatni objekti, poput preliva za kontrolisano odvođenje viškova vode, drenažu zbog regulacije procedne vode kroz zemljanu branu i da se izgradi kruna brane, prilazni putevi i definiše ko je vlasnik, ko, dakle, upravlja jezerom, koje je sada prepušteno prirodi. Zato treba da se uradi projekat i kompletna tehnička dokumentacija.
Prof. dr Kolaković ocenjuje da situacija nije toliko alarmantna i da se voda iz jezera neće preliti, jer je cela ova godina kišna, a još se ništa nije dogodilo. Međutim, nije dobro da je jezero bez vlasnika, neko mora da kontroliše postojeće stanje.
A na stanje ukazuje elaborat o mogućoj nameni površinskog kopa "Srebro", koji je potpisao upravo prof. dr Kolaković. Voda se za četiri godine (zaključno s 2003.) podigla za oko 25 metara, što znači prosečno za više od šest metara godišnje. Do gornje tačke prelivanja lane je ostalo još oko osam metara, pa zbog obilnih kiša postoji bojazan da će se jezero prepuniti. Zato je bolje postupiti po onoj narodnoj: bolje sprečiti, nego lečiti. Tako bi moglo ranije da počne uređenje ovog bogom darovanog jezera, koje je dovoljno jednom videti, pa mu se vraćati.
Prema Direktivi EU, 76/160/EEC, koja se odnosi na vodu za kupanje i rekreaciju, voda jezera "Srebro", u koje se slivaju Kamenjarski i Ratarski potoci, predstavlja izuzetno kvalitetnu životnu sredinu za rekreativnu delatnost. Prof. dr Kolaković dodaje da se slobodno može reći da sa aspekta čistoće vode u Vojvodini ne postoji takva vodena površina.
Još pre godinu dana on je sugerisao da se što pre donese odluka o budućoj nameni lokaliteta "Srebro", jer je nedefinisano stanje dvostruko štetno - i s ekonomskog aspekta i eventualnih posledica zbog nekontrolisanog priliva vode. Dok se ne prevaziđe nerešeno stanje, elaboratom je predloženo da se angažuje stručna institucija koja će pratiti stabilnost pregrade, doticaj i nivo vode u kopu, provirne vode kroz telo pregrade, stanje kosina kopa i analizu kvaliteta vode, ukoliko se dozvoli kupanje.
R. Dautović - L. Bojović, DNEVNIK, 18.06.2004. godine
http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/18-06-2004/Strane/hronika.htm
