PRIKUPLJENO 2106 POTPISA NA FRUSKOGORSKOM MARATONU

Na 30. Fruškogorskom maratonu, u subotu 28. aprila 2007. godine, prikupljeno je 2106 potpisa građana za zaštitu Ledinačkog jezera. Zajedno sa prethodnih 3000 potpisa do sada je sakupljeno ukupno 5106 potpisa. Konačan cilj peticije je sakupljenih 7.000 potpisa koji će se podneti Skupštini Vojvodine.
Planirano je da se od četvrtka 3. maja nastavi sa prikupljanjem peticije na starom mestu u Zmaj Jovinoj ulici ispred broja 4.
Molimo sve koji su zainteresovani da se pridruže akciji Ledinčana i Zelene mreže Vojvodine i daju svoj poptis za zaštitu jezera da u četvrtak i petak od 17 do 20 časova dođu u Zmaj Jovinu u Novom Sadu.

ODRZAN PERFORMANS "OGRADA JE OK! SAMO NAM SE BOJA NE SVIDJA"

U subotu, 28. aprila ispred ograde Ledinačkog jezera održan je performans "Ograda je OK! Samo nam se boja ne svidja". Performans su organizovali "Vojvođanska zelena inicijativa" i građani Ledinaca.

NASTAVAK PRIKUPLJANJA PETICIJE NA FRUSKOGORSKOM MARATONU

Do 27. aprila prikupljeno je 3000 potpisa građana za zaštitu Ledinačkog jezera.
Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže peticiji za zaštitu jezera i daju svoj potpis dežurnim volonterima na 30. Fruškogorskog maratonu na Popovici ili u okviru hepeninga "Ne sviđa nam se boja ograde" sa početkom u deset ispred ograde Ledinačkog jezera.
Više informacija o samom Fruškogorskom maratonu možete naći ovde:
http://www.psdzeleznicarns.org.yu/frmaraton/fruskogorski_maraton.htm

U CETVRTAK 1260 POTPISA

Do cetvrtka, 19. aprila ukupno je prikupljeno 1260 potpisa gradjana za ocuvanje i zastitu Ledinackog jezera.
Molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine. Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

Drugog dana 684 potpisa

Drugog dana prikupljanja potpisa u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu, građani Ledinaca i aktivisti Zelene mreže Vojvodine prikupili su 684 potpisa građana koji se zalažu za očuvanje i zaštitu Ledinačkog jezera.

Istovremeno do srede, 18. aprila, prikupljeno je 102 elektronska potpisa građana.

Molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine.
Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

DRUGI PISU: Iskopavanje kamena neizbežno rekultivacija nejvažnija

Od projekta rekultivacije kopa «Srebro» (Ledinačko jezero) zavisiće koliko će kamena trahita biti eksploatisano iz ovog kopa pošto sam sasvim siguran da će vađenja kamena biti tokom rekultivacije, izjavio je pokrajinski sekretar za životne sredine Zoltan Đarmati. Na jučerašnjem sastanku s predstavnicima Zelene mreže Vojvodine Oliverom Radovanović i Duškom Medićem i predstavnikom Mesne zajednice «Stari Ledinci» Radomirom Delićem, Đarmati je pokušao da objasni da će zasigurno iskopavanja kamena u ovom kopu biti, i da je u ovom momentu najvažniji projekat rekultivacije, koji treba da sačini firma «Zorka Alas kamen». Prema njegovim navodima, o projektu, kojim bi trebalo da budu određene konkretne mere tehničke i biološke rekultivacije, kao i dalje smernice uređenja kopa, saglasnost treba da da Uprava za zaštitu životne sredine Srbije i Zavod za zaštitu Srbije.
Pokrajinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, kako kaže Đarmati, nema nikakvih ingerencija u vezi s ovim problemom i daljim razvojem događaja na ovom kopu.
- Po nalogu Nacionalnog parka «Fruška gora» 2001. godine urađen je projekat rekultivacije kopa «Srebro» i nisam upoznat s tim da li će taj projekat, koji sam video, ili pak neki nov, revidiran biti usvojen. Moja poslednja misija u vezi s Ledinačkim jezerom bila je jula prošle godine kada su se u Beogradu sastali nadležni pokrajinski sekretari s predstavnicima Uprave za zaštitu životne sredine, predstavnici «Alasa» i Nacionalnog parka «Fruška gora». Tada je rečeno da je hitno potrebno uraditi projekat zatvaranja rudnika i to do kraja decembra prošle godine. Zajednički stav bio je da u budućnosti Ledinačko jezero bude rekreativno-turistička destinacija – pojasnio je Đarmati.

Gradjanski list

ZA TRI SATA U SUBOTU PRIKUPLJENO 377 POTPISA

Obaveštavamo sve zainteresovane građane da smo prvog dana potpisivanja peticije za zaštitu Ledinačkog jezera, u subotu 14. aprila u Zmaj Jovinoj ulici za samo tri sata prikupili 377 potpisa građana.

Ovom prilikom molimo sve one koji do sada nisu dali svoj potpis zaštiti Ledinačkog jezera da dođu u na početak Zmaj Jovine ulice od utorka do petka od 17 do 20 časova ili u subotu 21. aprila od 11 do 14 časova da daju svoj glas i pomognu akciju građana Ledinaca i Zelene mreže Vojvodine.

Konačan cilj naše peticije jeste 7000 prikupljenih potpisa koji su neophodni da se pokrene skupštinska rasprava u Skupštini AP Vojvodine za zaštitu Ledinačkog jezera.

SAČUVAJMO LEDINAČKO JEZERO!

Dragi prijatelji,

Molim vas sve da pročitate pismo koje je Zelenoj mreži Vojvodine uputio Radomir Delić sa svojim prijateljima iz sela Ledinci iz Nacionalnog parka Fruška gora. Zelena mreža Vojvodine duboko podržava očuvanje Nacionalnog parka Fruška gora i protiv je svake devastacije (ne samo ovog) Nacionalnog parka. Molimo sve da svojim potpisima podržimo meštane sela Ledinci u nastojanju da sačuvaju Ledinačko jezero i tako doprinesemo da glas građana nađe svoje mesto u odlučivanju u ovoj zemlji. Svima unapred hvala na pomoći. Pismo Radomira Delića je priloženo u integralnoj verziji. Svako dobro,

Olivera Radovanović,
Predsednik upravnog odbora ZMV

Poštovani,

Problem sa kojim sam se susreo pre par meseci i zbog kojeg sam neke od vas kontaktirao je u međuvremenu evoluirao i iz latentne opasnosti prešao u veoma realnu situaciju. Ledinačko jezero na Fruškoj gori koja je Nacionalni park, je nešto što ne postoji kao geografija za rudare i “kameni lobi” kojima je jedino bitan profit meren u milionima tona kamena i milionima eura. Za sve njih je to samo potopljeni kop, koji treba što pre isušiti i osloboditi ga od, za njih tog zla - čiste vode i to u srcu Nacionalnog parka. Voda je danas više nego ikada celom čoveèanstvu među najvažnijim resursima, ali eto u našoj zemlji nekima se čini da je to problem jer sa svojim teškim mašinama i eksplozivom žele da već postojeću ranu na Fruškoj gori naprave još većom. Pošto taj lobi (loše) misli da u našoj zemlji nikoga nije briga šta se dešava u Nacionalnom parku Fruška gora, uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj prošle godine doneli su odluku o isušivanju Ledinačkog jezera sa obrazloženjem da se spašavaju Ledinci i ostala naseljena mesta, kako su to sami naveli, od moguæe katastrofalne poplave.Tvrdili su kako će voda iz jezera svakog časa krenuti ka selu i potopiti ga. Tako je započeto sa isušivanjem jezera. Meðutim, Ledinčani nisu poverovali, mobilisali su se i na zboru građana rešili da isušivanje mora prestati.

Uz to smo saznali i da austrijska firma Alas International na svaki mogući način želi da pokrene eksploataciju kamena na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora.To više nisu prazne priče i "rekla kazala" već postoji njihovo javno priznanje da su tu zbog kamena. Rezerve su overene na tačno 18 miliona tona kamena.

Njihovo je da probaju da urade to, a na nama je da kazemo NE.

Moram sa ogorčenjem ka kažem da ponekad izgleda da se zaštita životne sredine kod nas svodi na putovanje po raznim seminarima, na branje cveća sa decom iz zabavišta i pisanje pesama sa ekološkom tematikom, što inaèe ne podcenjujemo. Ali, nama iz Ledinaca oèuvanje životne sredine podrazumeva i očuvanje biodiverziteta i nacionalnih parkova i smatramo da je to pravi put i cilj. To bi trebalo mnogima po prirodi njihovog posla da bude i obaveza.

Da nisam krenuo sa svojim prijateljima u ovu borbu za jezero, jezera odavno ne bi bilo, jer su ga za pet dana isušili u nivou za dva metra. Uprava za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu nam je pomogla tako što je naložila Geološkom zavodu iz Beograda da utvrdi da li je jezero opasnost za naselje ili nije. Ispostavilo se da nije. A to smo mi u Ledincima znali.

Saznali smo i da će eksploataciju, koja je po Zakonu o nacionalnom parku zabranjena, proglasiti rekultivacijom. U Srbiji, koliko mi je poznato, do sada nije ni jedan rudnik rekultivisan, pa se zaista postavlja pitanje kako će ta rekultivacija izgledati?

Mi u Ledincima smo zato rešili da ćemo naše jezero štititi sami, onako kako mi umemo, pa makar nam pisali i prijave za remećenje javnog reda i mira. Upravo to su nam i uradili pre nedelju dana kada je grupa meštana Ledinaca ušla u deo Nacionalog parka sa namerom da se prošeta do jezera. Možda je negde rešeno da Fruška gora treba da se zaštiti i od ljudi koji žive na Fruškoj gori. I to kako da se zaštiti?! Napunjenim pumparicama i pištoljima! Desilo se da u našem Nacionalnom parku privatno obezbeđenje zajedno sa policijom sprečava kretanje-šetnju građana!

Šta će biti sledeće? Koliko daleko će ići?

Ja vas sve molim da se priključite ovoj akciji koja je krenula malim koracima, ali koja je od grudve prerasla u pravu lavinu.

Naš cilj jeste da zaustavimo verifikaciju plana rekultivacije, jer bi rekultivacija znaèila uništenje ovog dela Fruške gore i bila ohrabrenje i drugima da krenu u slične akcije.

Ledinčani i ja apelujemo na sve nevladine organizacije Srbije da nas potpisima podrže u našem nastojanju da zaustavimo uništenju jezera u Ledincima. Unapred hvala na solidarnosti.

Radomir Delić - Raša sa ostalim meštanima sela Ledinci

PETICIJA U SUBOTU 14. aprila

Poštovani,
Molimo Vas da nam se pridružite i date svoj lični doprinos zaštiti Ledinačkog jezera.
Zelena mreža Vojvodine zajedno sa gradjanima Ledinaca organizovala je prikupljanje potpisa gradjana za peticiju koja ce biti upućena AP Vojvodine u cilju zaštite jezera.
Prikupljanje potpisa održaće se sutra, U SUBOTU 14. APRILA U ZMAJ JOVINOJ ULICI ISPRED ZGRADE BROJ 4 OD 11 DO 14 ČASOVA.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ovom peticijom zahteva se od Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine pokretanje rasprave o razrešenju Upravnog odbora, Nadzornog odbora i direktora Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora" zbog nepoštovanja člana 6. Zakona o nacionalnim parkovima Republike Srbije ( Sl.glasnik 39/93) u kojem se kaže da je na području nacionalnog parka zabranjeno ekspoloatisati mineralne sirovine, osim za privremena pozajmišta u zoni režima zaštite III stepena, ako je to određeno prostornim planom područja nacionalnog parka.
Suprotno zakonu, više godina kompanija „Alas International" eksploatiše kop „Kišnjeva glava" u Rakovcu koji se nalazi u Nacionalnom parku Fruška gora. Uz to, meštane sela Ledinci i ostale građane ove zemlje zabrinjava i netransparetnost ugovora o zakupu kopa „Srebro“ na Ledinačkom jezeru koji se nalazi u II i III stepenu zaštite koje je Nacionalni park Fruška gora sklopio sa kompanijom „Alas Intenational". Ima ozbiljne bojazni da će se i na području Ledinačkog jezera, suprotno članu 6. Zakona o nacionalnim parkovima, nastaviti sa eksploatacijom mineralne sirovine i na ovom mestu.

Tim Zelene mreže Vojvodine

U Novom Sadu, 14. april 2007.

ODLUKA O OSNIVANJU JAVNOG PREDUZEĆA ZA UPRAVLJANJE NACIONALNIM PARKOM NA TERITORIJI AP VOJVODINE, SLUŽBENI LIST AP VOJVODINE, Broj 11, Godina LVIII

Broj 11, Godina LVIII, 22.jul 2002.

...

Član 6.

Organi Javnog preduzeća su: Upravni odbor, Nadzorni odbor i direktor, koji imenuje i razrešava Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Bliži uslovi za imenovanje direktora utvđuje se Statutom Javnog preduzeća.

Član 7.

Upravni odbor Javnog preduzeća:

1. Utvrđuje poslovnu politiku;
2. donosi Statut i usvaja plan razvoja i program rada;
3. odlučuje o osnivanju novih preduzeća;
4. usvaja izveštaje o poslovanju preduzeća, periodične obračune i godišnji obračun;
5. odlučuje o povećanju i smanjenju kapitala o raspodeli dobiti;
6. donosi investicione odluke;
7. donosi srednjoročni i godišnji program zaštite i razvoja Nacionalnog parka, program uređivanja građevisnkog zemljišta, koje je preneto na korišćenje i upravljanje Javnom preduzeću; programe i osnove zaštite, unapređenje i održivog korišćenja flore, faune (šuma), vazduha, voda i zemljišta.
8. donosi akt o sistematizaciji poslova Javnog preduzeća;
9. donosi akte o unutrašnjem redu i o službi nadzora;
10. odlučuje o davanju u zakup zemljišta i objekata kojima upravlja, o visini i načinu plaćanja zakupa i drugih nakada;
11. odlučuje o organizovanju zajedničkog obavljanja određenih stručnih poslova na zaštiti i razvoju nacionalnih parkova, od interesa za više nacionalnih parkova;
12. utvrđuje cenu usluga;
13. podnosi osnivaču godišnji izveštaj o poslovanju;
14. obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

Upravni odbor ima sedam članova, od kojih četiri člana imenuje i razrešava Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, a tri člana se imenuju iz reda predstavnika Javnog preduzeća.
Na Statut, srednjoročni program zaštite, razvoja i korišćenje Nacionalnog parka, kao i na odluke iz stava 1. tačke 3, 5, 6. i 10. ovog člana, saglasnost daje Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine, a na godišnji program zaštite, razvoja i korišćenje i akte iz stava 1. tačke 8, 9, 11. i 12. ovog člana Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine.

...

Član 11.

U slučaju poremećaja u poslovanju Javnog preduzeća, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine može preduzeti mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano funkcionisanje Javnog preduzeća, odnosno može razrešiti organe koje imenuje i imenovati privremene organe Javnog preduzeća.

Član 12.

Zaštita, unapređenje i održivo korišćenje flore, faune (posebno lovne i ribolovne), vazduga, šuma i voda, kao i uređivanje građevinskog poljoprivrednog zemljišta u «Nacionalnom parku Fruška gora» sprovodi se prema posebnim programima i osnovama, u skladu sa zakonom.
Programi i osnove iz stava 1, ovog člana moraju biti usaglašeni sa programom zaštite i razvoja Nacionalnog parka.
Na akte iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine, na predlog pokrajinskih organa uprave nadležnih za poslove zaštite životne sredine i održivi razvoj, poljoprivrede, šumarstva, lovstva, ribarstva, vodoprivrede i građevinskog zemljišta.

ZAKON O NACIONALNIM PARKOVIMA, Službeni glasnik RS, 31. maj 1993. godine

II Zaštita, razvoj i upravljanje nacionalnim parkom

1. Zaštita i razvoj nacionalnog parka

...

Član 3.

Na području nacionalnog parka sprovode se mere zaštite i razvoja koje obuhvataju:

1) sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja i druga svojstva nacionalnog parka;

2) zaštitu, očuvanje i unapređenje: biogeografskih obeležja podučja, ekosistema i raznovrsnosti izvorne flore i faune; genetskog fonda i njegovog obnavljanja (obnavljanjem potencijalne vegetacije i ponovnim unošenjem vrste flore i faune koje su živele na području nacionalnog parka, izdvajanjem i uzgajanjem semenskih objekata, formiranje semenskih plantaža i dr.); reprezentativnih bioloških, geomorfoloških, geoloških, hidrografskih i pejzažnih obeležja; reprezentativnih oblika etnološkog nasleđa i drugih kulturno-istorijskih vrednosti;

3) naučnoistraživačku aktivnost;

4) kulturno obrazovnu aktivnost;

5) prezentaciju i popularizaciju vrednosti nacionalnog parka;

6) uređivanje područja i izgradnju objekata u svrhe očuvanja, obnavljanja i unapređenja prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti i njihove prezentacije, kao i sanacije i revitalizacije ugroženih delova nacionalnog parka;

7) uspostavljanje i razvoj turističkih, rekreativnih i drugih razvojnih funckija u korišćenju prirodnih i kultno-istorijskih vrednosti nacionalnog parka u ganicama i na način kojim će se obezbediti zaštita, očuvanje i unapređenje tih vrednosti.

...

Član 6.

Na području nacionalnog parka zabranjeno je:

1) seći ili uništavati drveće, žbunje i ostalu vegetaciju, kad se time ugrožava gornja granica šume i narušava zaštita zemljišta od erozij kao i na obalama i priobalju jezera, reka i njihovih pritoka gde su mrestilišta riba, osim sanitarne seče;

2) unositi neautohtone divlje biljne vrste izuzev za potrebe sprečavanja erozije i klizišta u zoni režima zaštite III stepena, unositi neautohtone divlje životinjske vrste koje slobodno žive, kao i lov divljači izuzev sanitarnog i uzgojnog odstrela u zoni režima zaštite II i III stepena;

3) graditi objekte ili izvoditi druge radove kojima se zagađuje vazduh i zemljište, pogoršava kvalitet voda, menja njihova količina, prostorni i vremenski raspored, osim objekata i radova za zaštitu od erozija, bujica i poplava i objekata za potrebe vodosnabdevanja i hidroenergije u zoni režima zaštite III stepena;

4) graditi nadzemne energetske i druge vodove u zoni režima zaštite I i II stepena i podzmene vodove u zoni zaštite I stepena sa statusom rezervata prirode;

5) graditi nuklearne objekte, deponovati komunalne i industrijske otpatke, radioaktivne i druge opasne otpadne materije;

6) eksploatisati mineralne sirovine osim za privremena pozajmišta u zoni režima zaštite III stepena, ako je to određeno prostornim planom područja nacionalnog parka;

7) graditi magistralne i regionalne puteve u zoni režima zaštite I i II stepena osim kada je to predviđeno prostornim planom područja nacionalnog parka;

8) koristiti šumske puteve za javni saobraćaj;

9) obavljati delatnosti i preduzimati druge radnje kojima se uništava priroda, odnosno ugrožavaju obeležja naciolanog parka i aktivnosti određene u članu 3. ovog zakona.
Izgradnja objekata za deponovanje radioaktivnog i drugog opasnog otpada i drugih objekata kojima bi se mogao zagaditi vazduh, voda i zemljište, ugroziti flora i fauna na području nacionalnog parka, kao i obavljanje delatnosti i radnji iz stava 1. tačka 9 ovog člana zabranjene su i u zaštitnoj zoni nacionalnog parka.

...

DRUGI PIŠU: EUROPARC Federation Nacionalni park

Po međunarodnom sporazumu, nacionalni parkovi su velika prirodna prostranstva od nacionalnog značaja. Oni štite ekosisteme koji nisu materijalno izmenjeni ljudskom eksploatacijom. U nacionalnim parkovima prirodi je dozvoljeno da se slobodno razvija, najčešće bez ljudskog uplitanja. Ovi parkovi služe edukativnoj i rekreativnoj svrsi, omogućavajući posetiocima da susretnu i iskuse prirodu i opuste se u neiskvarenom prirodnom okruženju. Ekonomska eksploatacija prirodnih resursa kao što su minerali, hidroelektrični potencijal, šumarstvo, poljoprivreda i lov su nedopustivi u nacionalnim parkovima. U nacionalnim parkovima, biljkama i životinjama je omogućeno da žive po sopstvenim pravilima, čak i drveću je dozvoljeno da umru prirodnom smrću - ukratko, prirodi je ostavljeno da bude priroda.

Izvor: http://www.europarc.org/international/data/definitionterms.htm

P.s. Nacionalni park Fruška gora član je međunarodne asocijacije EUROPARC Federation

DRUGI PIŠU: DANAS, 14. jul 2006. godine: Ledinačko jezero treba da se isprazni

Novi Sad - Ledinačko jezero, po nalogu nadležnih inspektora, treba da se isprazni zbog, kako je navedeno, "nedovoljne bezbednosti". Nalog o ispumpavanju vode iz jezera, kako su javili novosadski elektronski mediji, dostavljen je prošle sedmice Nacionalnom parku "Fruška gora" i korisniku, firmi "Alas internacional". Rešenja da se ispumpa voda iz akumulacije površinskog kopa Srebro doneta su po nalogu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Republičkog ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nedavno se na jezeru odronio deo obale, kada je lakše povređeno desetak kupača, i kupanje je sada zabranjeno. R. D.

http://www.danas.co.yu/20060714/vojvodina1.html#8

DRUGI PIŠU: DNEVNIK, 18. jun 2004. godine: REPUBLIČKA INSPEKCIJA ZAHTEVA ISPUMPAVANJE VODE IZ KOPA „SREBRO” NA FRUŠKOJ GORI

„Presložiti” Ledinačko jezero
Zbog izuzetno kišnog proleća, postoji opasnost da se voda izlije u julu, jer dva potoka nekontrolisano pune jezero bez brane - kaže inspektor Miodrag Devrnja. - Predložio sam da jezero ostane, ali da se izgrade objekti za kontrolu odvoda vode - kaže prof. dr Srđan Kolaković sa FTN –a

Prema izjavi koju smo dobili od republičkog vodoprivrednog inspektora Miodraga Devrnje, Ledinačko jezero će morati da se isuši, bez obzira na to da li će se ovaj dar prirode na Fruškoj gori nakon rekultivacije ponovo vratiti kupačima. Zbog vogodišnjeg dugog kišnog perioda postoji opasnost da se voda iz jezera izlije po okolnim naseljima i poplavi Ledince i Sremsku Kamenicu na putu do Dunava, kuda su godinama oticala dva potočića, koja sada pune jezero.
Ko će ispumpati Ledinačko jezero, za sada je još uvek neizvesno. Devrnja kaže da je još u maju obavestio vlasnika zemljišta - Nacionalni park "Fruška gora", o neophodnosti isušivanja jezera, međutim, iako je rok odavno istekao, voda još uvek preti. Isto obaveštenje upućeno je i Rudnicima nemetala Rakovac, koji su imali odobrenje za eksploataciju kamena i koristili ga sve do 1999. godine, kada se površinski kop "Srebro" napunio vodom.

Neophodan projekat rekultivacije

Tehnički direktor ove firme Miroslav Jovanović kaže da su već pokušavali da ispumpaju vodu, međutim, bili su sprečeni, zbog čega su tužili novoosnovano preduzeće "Ledinačko jezero" (najpre firma "Dinegro"), s kojim je Nacionalni park sklopio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i razvoju turizma.
Devrnja smatra da je najlogičnije da ovaj posao urade zajednički dva preduzeća - Nacionalni park i Rudnici, bez obzira na sudbinu ovog kopa.
Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Lazar Kuzmanov tražio je da Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada uradi elaborat o mogućoj nameni površinskog kopa "Srebro". On je za naš list rekao da se zalaže da jezero ostane, ali neophodno je da se uradi projekat rekultivacije površinskog kopa i to je predlogom prostornog plana područja posebne namene Fruške gore do 2022. povereno preduzeću Rudnici nemetala Rakovac.
Miroslav Jovanović kaže da, shodno tome, njima pripada pravo i da ispumpaju jezero i nastave još izvesno vreme da kopaju kamen zbog konačnog oblikovanja lokaliteta.
Direktor Nacionalnog parka "Fruška gora" Aleksandar Paroški kaže da su osnovna pitanja: jezero - da ili ne i eksloatacija - da ili ne. Po njegovim rečima, Nacionalni park će se zalagati da se jezero sačuva i uredi. Na rešenje Republičkog vodoprivrednog inspektora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da Nacionalni park treba da isuši jezero, Paroški je reagovao žalbom. U žalbi se navodi da je "isključivi i jedini krivac za formiranje vodne akumulacije Rudnik nemetala "Rakovac".

„Inspektori nisu u pravu”

- Prema Zakonu o nacionalnim parkovima preduzeće koje je eksploatisalo kamen na području nacionalnog parka dužno je da uradi rekultivaciju i sanaciju napuštenog kopa. Rudnik nemetala Rakovac nije imao nameru da uradi projeakt sanacije, već je hteo da nastavi eksploataciju kamena, zbog čega je projekat rekultivacije i sanacije napuštenog kopa "Srebro"izradio Nacionalni park "Fruška gora" - kaže Paroški i dodaje da je Ministarstvo zdravlja i životne sredine izdalo saglasnost za taj projekat.

Paroški navodi da konstatacija vodoprivrednog inspektora da će se jezero izliti nije na mestu, jer ukoliko bi takva tvrdnja bila tačna, onda bi nasip koji je nastao odlaganjem jalovine već odavno bio probijen.
- Prošle godine u ovo vreme vodoprivredni inspektor izneo je istu tu tvrdnju i nšta se nije desilo - podseća Paroški.
Profesor hidrotehnike na FTN-u dr Srđan Kolaković izjavio je za "Dnevnik" da je zbog atraktivnosti jezera predložio da ono ne bude isušeno, već da se oplemeni, ali da se na zemljanoj pregradi izgrade dodatni objekti, poput preliva za kontrolisano odvođenje viškova vode, drenažu zbog regulacije procedne vode kroz zemljanu branu i da se izgradi kruna brane, prilazni putevi i definiše ko je vlasnik, ko, dakle, upravlja jezerom, koje je sada prepušteno prirodi. Zato treba da se uradi projekat i kompletna tehnička dokumentacija.
Prof. dr Kolaković ocenjuje da situacija nije toliko alarmantna i da se voda iz jezera neće preliti, jer je cela ova godina kišna, a još se ništa nije dogodilo. Međutim, nije dobro da je jezero bez vlasnika, neko mora da kontroliše postojeće stanje.
A na stanje ukazuje elaborat o mogućoj nameni površinskog kopa "Srebro", koji je potpisao upravo prof. dr Kolaković. Voda se za četiri godine (zaključno s 2003.) podigla za oko 25 metara, što znači prosečno za više od šest metara godišnje. Do gornje tačke prelivanja lane je ostalo još oko osam metara, pa zbog obilnih kiša postoji bojazan da će se jezero prepuniti. Zato je bolje postupiti po onoj narodnoj: bolje sprečiti, nego lečiti. Tako bi moglo ranije da počne uređenje ovog bogom darovanog jezera, koje je dovoljno jednom videti, pa mu se vraćati.

Izuzetna čistoća vode

Prema Direktivi EU, 76/160/EEC, koja se odnosi na vodu za kupanje i rekreaciju, voda jezera "Srebro", u koje se slivaju Kamenjarski i Ratarski potoci, predstavlja izuzetno kvalitetnu životnu sredinu za rekreativnu delatnost. Prof. dr Kolaković dodaje da se slobodno može reći da sa aspekta čistoće vode u Vojvodini ne postoji takva vodena površina.
Još pre godinu dana on je sugerisao da se što pre donese odluka o budućoj nameni lokaliteta "Srebro", jer je nedefinisano stanje dvostruko štetno - i s ekonomskog aspekta i eventualnih posledica zbog nekontrolisanog priliva vode. Dok se ne prevaziđe nerešeno stanje, elaboratom je predloženo da se angažuje stručna institucija koja će pratiti stabilnost pregrade, doticaj i nivo vode u kopu, provirne vode kroz telo pregrade, stanje kosina kopa i analizu kvaliteta vode, ukoliko se dozvoli kupanje.

R. Dautović - L. Bojović, DNEVNIK, 18.06.2004. godine

http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/18-06-2004/Strane/hronika.htm

DRUGI PIŠU: Radovi na Ledinačkom jezeru; Uprava za zaštitu životne sredine, Beograd, 31. oktobar 2006. (SIC.)

Površinski kop tehničko građevinskog kamena trahita, "Srebro", nalazi se na severnim padinama Fruške gore. Teritorijalno pripada opštinama Beočin i Novi Sad.

Odobrenje za eksploataciju kamena trenutno poseduje A.D. "Alas - Rakovac", rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike od 17. aprila 2002. Prema overenim bilansnim rezervama iz 2001. godine, ovo preduzeće može da vrši eksploataciju tehničko građevinskog kamena u narednih 12 godina.

Međutim, zbog prestanka rada kamenoloma 1999. godine došlo je do potapanja dubinskog dela kopa (ne ispumpavanjem vode) i stvaranja tzv. "Ledinačkog jezera" na površini od oko 12 ha sa prosečnom dubinom oko 25 metara. Ovo znači da jezero ne predstavlja bilo kakav prirodni fenomen, niti planski i/ili namenski izgrađen hidrotehnički objekat, već potopljeni dubinski deo površinskog kopa, sa strmim odsecima bivših eksploatacionih etaža i nesigurnom nasutom branom, koja krije mnogobrojne opasnosti za potencijalne korisnike, pa i za samo naselje Stari Ledinci, Beočin. Od 1999. do 2002. godine, potpuno je prestala briga o Ledinačkom jezeru – demontirane su pumpe i creva za ispumpavanje vode.

Juna 2002. godine, Vodoprivredna inspekcija je izdala rešenje da se odmah pristupi ispumpavanju vode, zbog mogućeg akcidenta, povećanjem nivoa vode. Od 1. maja 1999.godine do 17. aprila 2003. godine, nivo vode se podizao u proseku za 6 metara/godini, što je po proceni moglo da dovede do prelivanja vode preko tzv. brane – pregrade i do potapanja naselja nizvodno od brane.

S obzirom da se nije postupilo po prvom rešenju, Vodoprivredna inspekcija je izdala drugo rešenje 30. juna 2006. godine. Drugim rešenjem je pored ispumpavanja, naloženo da se od ovlašćene Projektantske organizacije izda trajno rešenje, kojim bi se onemogućilo veliko akumuliranje vode i sprečio akcident.

Nakon akcidenta, koji se dogodio juna 2006. godine - kada se na kupače obrušila stenska masa na divljoj plaži jezera, odreagovala je Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

U skladu sa članom 16. i 17. Zakona o zaštiti životne sredine, Republički inspektori za zaštitu životne sredine, izvršili su dva inspekcijska pregleda i doneli hitno rešenje o ispumpavanju vode i izradi projekta za trajno rešenje sanacije objekta. Tom prilikom, konstatovano je da je nivo jezera dostigao visinu pregrade, što je izazvalo povećano proceđivanje vode kroz pregradu i formiranje zabarenih delova sa prisutnom barskom vegetacijom.

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i pratećim zakonima, Zavod za zaštitu prirode Srbije, izdao je mišljenje, kao sastavni deo projekta rekultivacije. U mišljenju se navodi, da se u prvom stepenu zaštite zabranjuje dalja eksploatacija mineralnih sirovina i otvaranje novih pozajmišta, kao i izvođenje rudarskih, šumarskih, vodoprivrednih i drugih radova, kojim bi se narušile prirodne odlike okruženja kopa. U drugom stepenu zaštite, pored biološke rekultivacije, dozvoljena je prenamena prostora, uređenjem kupališta sa plažom sportsko – rekreativnog sadržaja.Republički inspektori za zaštitu životne sredine, kontrolom izdatog rešenja, konstatovali su dana 20. oktobra 2006. godine, da je A.D "Alas - Rakovac" postupio po rešenju i započeo pripremne radove, iskopom rovova i postavljanjem cevi za ispumpavanje.

Preuzeto sa sajta Ministarstva nauke i životne sredine Republike Srbije – Uprava za zaštitu životne sredine, Beograd, 31. oktobar 2006.

http://www.ekoserb.sr.gov.yu/informacije/arhiva2.php

DRUGI PIŠU: G17+, 29.03.2007. godine: ATAK NA LEDINAČKO JEZERO!

Gradski odbor G17Plus podržava meštane Ledinaca u njihovoj legitimnoj borbi za očuvanje prirodne lepote dela Nacionalnog parka oko Ledinačkog jezera i samog Ledinačkog jezera, i poziva sve građane Novog Sada i javnost da se oglase i pomognu zaustavljanje dalje uzurpacije Nacionalnog parka.Prema izveštaju stručnjaka Geološkog instituta Srbije brana na Ledinačkom jezeru je potpuno sigurna. Na taj način je teza da to jezero predstavlja potencijalnu opasnost za Ledince opovrgnuta, a isušivanje jezera besmisleno. Takođe, GO G17Plus protestvuje protiv uzurpacije Ledinačkog jezera od strane firme koja je 15. marta unajmila naoružano privatno obezbeđenje koje stanovnicima Ledinaca i potencijalnim turistima zabranjuje prolaz do jezera i pristup njemu! Niko nema pravo da zatvori jezero, jer je ono deo blaga Nacionalnog parka Fruška gora! GO G17Plus se odlučno protivi pokušajima da se pod izgovorom „rekultivacije“ eksplatiše rudno bogatstvo Fruške Gore. Prema našim izvorima ispod i oko Ledinačkog jezera leži 18 miliona tona kamena trahita koji se koristi kao podloga za puteve, a koju protivno zakonu o nacionalnim parkovima i volji građana Ledinaca, novi vlasnici rudnika nemetala Rakovac i površinskog kopa Srebro žele da iskoriste. I sve to u srcu Nacionalnog parka Fruška Gora.

G17 + Novi Sad, Četvrtak, 29/03/2007
http://www.g17ns.org/node/12