ALAS VIŠE NEMA INTERESA NA LEDINAČKOM JEZERU

Austrijska firma Alas, neće moći da sprovede planirani plan rekultivacije kopa Srebro koji su nedavno predstavili, jer je on u suprotnosti sa uslovima koje je izdao Zavod za zaštitu prirode, saopštila je MZ Stari Ledinci. Greška austrijske kompanije je što su izradili plan rekultivacije pre dobijenih uslova, nepoštujući zakone ove zemlje, što je samo jedan od problema u kojima se našla strana kompanija, nakon što su dobili uslove od Zavoda. "Ono što je bitno istaći iz ove obimne dokumentacije koja reguliše kako i šta može da se radi na Ledinačkom jezeru, odnosno kopu Srebro, je to da se kop Srebro nalazi u Nacionalnom parku Fruška gora, da je kop većim delom u prostoru 2. stepena zaštite a tim prostorm je gotovo u potpunosti okružen a da je 3. stepenom zaštite obuhvaćen zapadni deo i pristupni plato. Takođe je navedeno da se u blizini kopa nalaze lokaliteti sa režimom 1. stepena zaštite, nekadašnji rezervati Zmajevac, Kraljeve stolice i Javornati do. Napominjemo da se Ledinačko jezero nalazi u težištu trougla koji čine navedena tri lokaliteta što mu daje posebnu vrednost. U nastavku se navodi da je višegodišnjim istraživanjima Zavoda za zaštitu prirode Srbije utvrđeno da područje kopa Srebro ima značajne prirodne vrednosti. Posebno se ističe prisustvo značajnih vrsta ornitofaune kao što su planinska crvenperka, žutarica, seoska lasta, zatim mišar, kobac, jastreb i soko lastavičar koje se gnezde po okolnim šumama", navodi se u saopštenju. Prema uslovima Zavoda, Alas ne može da eksploatiše planiranu količinu kamena, tako da će ova firma i ukoliko se upusti u rekultivaciju kopa, ostati bez planiranog profita. "Kada je tehnička rekultivacije u pitanju, iz uslova Zavoda za zaštitu prirode Srbije izdvajamo sledeće: Ukoliko proračun završnog nagiba kosina za istočno krilo ukaže, da se od sadašnje ivice kopa treba intervenisati u dubinu područja sa režimom 2. stepena zaštite, za više od 25-30 m i to u gornjoj zoni, od takvog rešenja se mora odustati", dodaje se u saopštenju. U obimnim uslovima se navode i detalji u vezi sa transportom kamena, biološkom rekultivacijom, kontrolom aerozagađenja, nivoom buke, što su dodatni problemi sa kojima kompanija tek treba da se pozabavi. Raša Delić iz MZ Stari Ledinci, kaže za Radio 021 da mu je drago što je naša država počela ozbiljno da se bavi pitanjima u vezi sa Nacionalnim parkom i navodi da je ovim uslovima Alas stavljen u mat poziciju. (Milan Srdić, Radio021)

NA NACIONALNI PARK NE MISLI NI DRŽAVA NI STRANI INVESTITORI?

	12.09.2007.
14:52 - Kompanija Alas je eksploatisala kamen u kopu Kišnjeva glava, jer im nadležni u državi nisu tražili plan rekultivacije, jedna je od tvrdnji koju su izneli predstavnici kompanije novinarima u Austriji, prilikom obilaska sedišta kompanije. Sve aktivnosti ove kompanije na Fruškoj gori stagniraju, jer još uvek nisu dobili potrebne dozvole nadležnih institucija, a kop Kišnjeva glava, nedavno je zatvorila inspekcija, jer nisu poštovani Zakon o Nacionalnim parkovima iz 1993 godine i Prostorni plan Fruške gore iz 2004 do 2022 godine, kojima se kaže da je eksploatacija zabranjena i kojim se predviđa rekultivacija lokaliteta Srebro i Kišnjeva glava. Kišnjeva glava Predstavljajući kompaniju vlasnik Manfred Asamer je insistirao na činjenici da je ova kompanija posvećena zaštiti životne sredine i da teži pomirenju industrije i prirode. Asamer je izneo podatak da je kompanija partner WWF-a, svetske zelene organizacije. Novinarima u Austriji je predstavljen film o kompaniji, gde su prikazani kopovi i rekultivisane površine. U tim slučajevima se uglavnom odmah nakon eksploatacije jednog dela kopa, kretalo i sa rekultivacijom. O tome da li su u Srbiji počinjali odmah sa rekultivacijom, govori podatak da kompanija eksploatiše kop Kišnjeva glava već dve godine, a još uvek nije počela sa rekultivacijom, jer za nju nije postojao plan, odnosno kompanija nije dobila odobrenje plana rekultivacije od nadležnih institucija. Predsednik Upravnog odbora AD "Alas Holdinga" Dejan Delić tvrdi da je ta zona oko kamenoloma očišćena od otpada i da je u oktobru prošle godine zasađeno 150 borova. Od tada nije bilo rekultivacije. Ovde takođe nije jasno, kako je kompanija počela sa rekuiltivacijom, ako im nije odobren plan za istu. Dejan Delić tvrdi da se sa rekultivacijom počelo "jednim delom". "Mogu da kažem da čekamo da se projekti odobre, kako bi mogli da se stvarno posvetimo tome." Kompanija je na Fruškoj gori ekploatisala kamen bez saglasnosti dve godine i niko od državnih organa do nedavno nije reagovao. Nakon prijave Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti, bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu "Kišnjava glava" u Nacionalnom parku "Fruška gora", Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata doneo je rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa. Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, u saradnji sa republičkim inspektorom za zaštitu životne sredine je izvršila nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac dana 20.06.2007. godine i konstatovala da se na kopu "Kišnjeva glava - Rakovac" radovi na vađenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Sve ovo znala je i kompanija Alas, kao i nadležna ministarstva pokrajine i republike, međutim reagovalo se tek nakon dvogodišnje eksplatacije. Dejan Delić tvrdi da ovo nije kršenje zakona, odnosno da "sve zavisi sa koje strane posmatramo stvar" . Menadžer kompanije Markus Bogdanović kaže da su oni imali sve dozvole kada su kupili firmu, a da se sada "neko odjedom setio, da nemamo". Na pitanje kako se i zašto se predstavljaju kao ekolozi, ako su na primeru Kišnjeve glave, kršili zakon eksploatišući kop, bez plana rekultivacije i kako je uopšte bilo moguće početi rekultivaciju, bez odobrenog plana, Markus Bogdanović navodi da su oni radili po dozvoli od 2005-te godine. Bogdanović smatra da potez države da ti prvo prodaje nešto sa dozvolom, a zatim ti nakon kupovine ukida tu dozvolu, predstavlja loš znak za sve strane investitiore. To što kompanija Alas, koja je partner svetske ekološke organizacije WWF, nije odmah krenula sa rekultivacijom, dok traje eksploatacija i kao što to, prema njihovim tvrdnjama, čine u kopovima širom Evrope, Markus Bogdanović opravdava činjenicom da im niko iz države to nije tražio. Bogdanović je naveo i da je promena odnosa države prema njima išla "paralelno sa političkim pomenama u državi". I Dejan Delić i Markus Bogdanović tvrde da je isti inspektor prvo dao dozvolu, a zatim je, nakon promene vlasti, u novoj inspekciji kopa, oduzeo. Može li se protiv zakona? Projekat rekultivacije oba kopa, još uvek nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Predhodni projekti rekultivacije su odbijeni od strane resornog ministarstva, nakon čega je Alas holding tražio produženje rokova. Predstavnici kompanije nisu mogli jasno da objasne zašto je projekat rekultivacije više puta odbijan. Iz kompanije demantuju ranije najave da će se iz kopa Srebro izvući 18 miliona kubnih metara kamena, navodeći da se planira izvlačenje oko pet miliona kubnih metara kamena, a iz obližnjeg kamenoloma Kišnjeva glava upola manje. Jedan od razloga, zašto Alas ne može da dobije dozvolu na projekat rekultivacije, upravo leži u činjenici da se rekultivacijom ne predviđa izvlačenje kamena, odnosno moguće je to uraditi u mnogo manjoj količini nego što to predviđa plan Alasa. Može se zaključiti da, ukoliko se bude ispoštovala ova zakonska odredba, ova strana kompanija gubi svoj interes u rekultivaciji, jer ostaje bez predhodnog profita, koji bi bio ostvaren planiranom eksploatacijom, za šta ne mogu da dobiju dozvolu. Dejan Delić navodi da se oni nadaju što većem profitu i da je prošlogodišnja proizvodnja bila 540.000 tona, a prosečna cena kamena je tada bila osam evra. Međutim, transport kamena od kopova kroz Nacionalni park takođe predstavlja veoma veliki problem u namerama Alasa i prilikom dobijanja dozvole. Profesor Slobodan Vujić, koji je uradio projekat rekultivacije za Alas, navodi da se planira izgradnja alternativnih puteva, kojima bi kamen bio odnošen do Dunava, ne bi li se izbegao put kroz Ledince. Pitanje je da li se za tako nešto može dobiti dozvola i da li Prostorni plan predviđa izgradnju novog puta. Pošto bi navodna rekultivacija trajala 10 godina, a kamen odvožen kamionima, novi je problem, ukoliko se dosledno poštuje zakon, zagađenje Nacionalnog parka i Ledinaca. Slobodan Vujić navodi da se u projektu eksplicitno kaže da trasnport ne ide kroz Ledince, ali da je to stvar dogovora više strana. Vujić navodi da bi prilikom takozvane rekultivacije izabranom trasom prolazilo oko 50 kamiona dnevno i navodi da ne smatra da bi u pomenutom periodu od deset godina to uticalo na zagađenje životne sredine. Šta radi ministarstvo? Trenutno se u ministarstvu ponovo razmatra projekat rekultivacije koji je dostavila kompanija. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, nije imao vremena da Novosađanima objasni koji su dalji potezi ministarstva i da li Alas može dobiti dozvolu i pored svih navedenih prepreka. Takođe u ministarstvu nismo mogli da dobijemo informaciju šta je sporno u pojektu rekultivacije, kao i da li je ona obavezna ili je moguća i prirodna rekultivacija kopa Srebro, koji već ima Ledinačko jezero i relativno je prirodno rekultivisan. Ostali smo uskraćeni i za informaciju kako će se transportovati kamen kroz Nacionalni park i da li će stanovnici Starih Ledinaca biti ugroženi ukoliko se Alasu odobri projekat. Šta posle rekultivacije? Prisutni predstavnici kompanije izrazili su nameru da upravljaju rekultivisanim prostorom, pošto se njihova kompanija, između ostalog bavi turizmom. Ovo je još jedno, od niza pitanja koje, kada je reč o Ledinačkom jezeru, nije rešeno. Asamer "Naša kompanija se bavi vađenjem šljunka i kamena te proizvodnjom betona i cementa u desetak evropskih zemalja i Saudijskoj Arabiji. Vašim građanima ćemo se možda najlakše predstaviti ako kažem da samo zajedno s francuskim Lafaržom kupili cementaru u Beočinu. Gde god da poslujemo, programi na očuvanju, rekao bih - čak i na unapređenju životne sredine teku paralelno s proizvodnim programima. Naime, i prema austrijskim propisima i prema propisima drugih zemlja, uključujući i vaše, stanje prirodne sredine, nakon završetka radova, mora da bude kao što je bilo ranije. Kompanija "Asamer" je na mnogo lokaliteta učinila i korak dalje i u ponovo pošumljene kopove, u saradnji sa stručnjacima za tu oblast, nastanila čak i neke životinjske vrste koje su davno iščezle. Zbog te naročite brige za prirodu višegodišnji samo partner WWF-a, najznačajnije svetske organizacije za zaštitu životne sredine. U naš program rekultivacije kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro, poznatije kao Ledinačko jezero, uključeni su stručnjaci iz ove organizacije koji su već nekoliko puta boravili na Fruškoj gori – objasnio je Manfred Asamer, direktor i vlasnik kompanije. Kompanija Asamer, posluje i u regionu. Na linku http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=506&tekst_rb=3 , u tekstu pod nazivom "Prevaranti iz Austrije", možete pročitati tekst nezavisnog new magazina "Bosanskohercegovački dani", o poslovanju ove kompanije u njihovoj zemlji. (Milan Srdić, Radio 021)

Neće dobiti odobrenje za rekultivaciju

- Siguran sam da ministarstvo neće odobriti “Alasu” da obavi rekultivaciju, a izvođače bi trebalo podsetiti da se oba kopa nalaze u nacionalnom parku i da se, prema tome, ne mogu ponašati kao da je Ledinačko jezero njihovo dvorište - izjavio je za “Dnevnik” član Saveta MZ “Stari ledinci” Radomir Delić.

On kaže da će njihova mesna zajednica tražiti da se, kako je rekao, definiše pravni status “Alasa” na Ledinačkom jezeru, te da se ukloni obezbeđenje kod jezera, kako bi građani nesmetano mogli da prilaze jezeru i na kraju, da će tražiti da ministarstvo poništi Projekat rekultivacije.

- Zahtevaćemo, takođe, da izvođač prikaže Studiju procene uticaja na životnu sredinu, jer taj dokument do sada nismo videli - kaže Delić, ocenjujući da “Alas” koristi krajnju namenu Ledinačkog jezera kako bi vadio kamen i sebi ubirao korist i zaradu, a da je priča o izgradnji sportsko-rekreativnog centra samo paravan za sticanje njihovog profita.

Delić smatra da “Alas” sigurno nije počeo da proizvodi kamen u kopovima samo da bi nakon toga mogao Ledinčanima i ostalim posetiocima da izgradi sportsko-rekreativni centar.

Podsećamo, prošle nedelje rukovodstvo “Alas Holdinga” predstavilo je javnosti kako bi za deset godina trebalo da izgleda Ledinačko jezero. Oni su tada saopštili da će se, kada budu odobreni Projekti za rekultivaciju, steći uslovi da rekultivacija počne, kada će biti izneto 2,5 miliona kubika jalovine i kamena s Kišnjeve glave i oko 5,5 miliona kubika iz Srebra.

Profesor Slobodan Vujić, vođa tima od 17 stručnjaka koji su uradili projekte rekultivacije za dva fruškogorska kopa u sastavu preduzeća “Alas Rakovac”, napomenuo je prošle nedelje, da su projektanti uvažili ambijent nacionalnog parka, blizinu Ledinaca i Novog Sada, kao i komunikacije i postojanje jezera.

- Stoga se u projektu rekultivacije predviđa i alternativni pravac, koji bi zaobišao Ledince i kojim bi se iznosio kamen, a koji bi kasnije poslužio kao pristup sportsko-rekreativnom centru - kazao je profesor Vujić.
Predsednik Upravnog odbora AD “Alas Holdinga” Dejan Delić je uveren da je pitanje kada će, a ne da li će, projekti rekultivacije Kišnjeve glave i Srebra biti odobreni.
- U slučaju primedbi, ovi projekti će biti izmenjeni u spornim stavkama - zaključio je Delić.

S. Ignjatović, 27. avgust 2007., Dnevnik

10 GODINA BEZ LEDINAČKOG JEZERA?

17.08.2007.

09:12 - Kompanija Alas holding predstavila je plan rekultivacije kopova Kišnjeva glava i Srebro, odnosno Ledinačkog jezera. Novinarima je predstavljen izgled okoline dva kopa i njegova kasnija namena. Alas planira da na mestu ova dva kopa izgradi turističko- sportske objekte, proširi površinu plaže i obezbedi bezbednost kupačima. Predstavljajuci projekat, predstavnici kompanije vešto su izbegavali izraz eksplatacija, sve vreme objašnjavajuci da je u pitanju rekultivacija terena. Iz kompanije demantuju ranije najave da će se iz kopa Srebro izvući 18 miliona kubnih metara kamena, navodeći da se planira izvlačenje oko pet miliona kubnih metara kamena, a iz obližnjeg kamenoloma Kišnjeva glava upola manje. Takođe nismo dobili odgovor na pitanje koliko će ova kompanija zaraditi rekultivacijom terena u okviru Nacionalnog parka, jer su prisutni predstavnici tvrdili da tako nešto još nisu izračunali. Projekat, koji je predstavljen, još uvek nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Predhodni projekti rekultivacije su odbijeni od strane resornog ministarstva, nakon čega je Alas holding tražio produženje rokova. Niko od prisutnih nije mogao da odgovori na pitanje novinara Radija 021, zašto je ministarstvo više puta odbilo plan rekultivacije. Profesor Slobodan Vujić, koji je sa svojim timom uradio projekat rekultivacije, navodi da će za projekat biti potrebno 10 godina, što znači da Ledinčani i Novosađani neće imati pristupa jezeru čitavu deceniju. Slobodan Vujić navodi da se planira izgradnja alternativnih puteva, kojima bi kamen bio odnošen do Dunava, ne bi li se izbegao put kroz Ledince, međutim i ova alternativa je pod znakom pitanja, navodi Dejan Delić iz Alas holdinga. Slobodan Vujić navodi da se u projektu eksplicitno kaže da trasnport ne ide kroz Ledince, ali da je to stvar dogovora više strana. Vujić navodi da bi prilikom takozvane rekultivacije izabranom trasom prolazilo oko 50 kamiona dnevno i navodi da ne smatra da bi u pomenutom periodu od deset godina to uticalo na zagađenje životne sredine. Firmi Alas je nedavno Ministarstvo za zaštitu životne sredine zabranilo dalju eksplataciju kamena u kopu Kišnjeva glava, a kao razlog Dejan Delić navodi da još uvek nemaju saglasnost resornog ministarstva. Kamen u kopu Kišnjeva glava je eksplatisan predhodne dve godine, bez saglasnosti ministarstva i kršenjem zakona, a na naše pitanje kako firma Alas očekuje da joj građani nakon ovog podatka veruju, Delić navodi da su oni veoma ozbiljna firma i demantuje da su i nakon zabrane nastavili eksplataciju u Kišnjevoj glavi. Prisutni predstavnici kompanije nisu mogli da odgovore ni na pitanje ko će upravljati rekultivisanim prostorom, odnosno u čijem će vlasništvu, nako rekultivacije ostati jezero. Podsetimo, nakon mnoštva protesta Ledinčana i NVO sektora i nakon što je Srbija konačno dobila Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kompaniji Alas je zabranjena eksplatacija kamena u kopu Kišnjeva glava, a sve aktivnosti na Ledinačkom jezeru, odnosno kopu Srebro do daljeg su obustavljene. Branioci jezera navode i da je nemoguće dobiti dozvolu Ministarstva zaštite životne sredine, jer je po Zakonu o nacionalnim parkovima, zabranjena eksplatacija ruda i minerala. Kako će izgledati Kišnjeva glava, a kako Ledinačko jezero, ukoliko se odobri plan rekultivacije, pogledajte ovde (Kišnjeva glava, Ledinačko jezero).(Milan Srdić, 021) Radio 021

Odbijena zalba AD "Alas-Rakovac"

Republičko ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je kao neosnovanu žalbu AD "Alas-Rakovac" na rešenje resornog pokrajinskog sekretarijata kojim se zabranjuju radovi na kopu «Kišnjeva glava.» U rešenju, koje je potpisao ministar Saša Dragin, navodi se da su neosnovani navodi žalbe da je rešenje o zabrani radova na ovom površinskom kopu doneo nenadležni sekretarijat, kao i da je neosnovan navod da je rešenje doneto nakon nepotpuno i netačno utvrdjenog činjeničnog stanja. Protiv ovog rešenja ministra Dragina moguće je pokrenuti žalbu pred Vrhovnim sudom Srbije.

Podsetimo, početkom jula posle obilaska terena, pokrajinska i republička inspekcija utvrdile su da "Alas- Rakovac" nezakonito vadi kamen, pošto nije dobio saglasnost resornog ministarstva za projekat rekultivacije kopa Kišnjeva glava, koji se nalazi na području Nacionalnog parka "Fruška gora".

Radio 021

Kompaniji AD “Alas Rakovac” zabranjena dalja eksploatacija na Kopu “Kišnjeva glava”

Protiv odgovornih lica iz kompanije A.D. Alas Rakovac, nakon nepoštovanja rešenja, uručenog kompaniji 3. jula, o zabrani bilo kakvih radova do donošenja plana nadležnog ministarstva za rekultivaciju Kopa “Kišnjeva glava” u Rakovcu biće pokrenuta prekršajna prijava za nepoštovanje rešenja i prijava javnom tužiocu za privredni prestup istakle su pokrajinska i republička inspektorka za zaštitu životne sredine, Snežana Stević i Tatjana Babić, danas u 12 časova nakon završetka inspekcijskog pregleda okupljenim novinarima i aktivistima Zelene mreže Vojvodine, Penjačkog društva “Adrenalin” i M.Z. Stari Ledinci.

Nakon prijave, Zelene mreže Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj i Ministarstvu zaštite životne sredine o protivzakonitom vršenju rudarskih aktivnosti bez pribavljenih dozvola nadležnih organa na kopu »Kišnjava glava« u Nacionalnom parku »Fruška gora« - Sektor za inspekcijske poslove Sekretarijata i Inspekcijska služba Ministarstva za zaštitu životne sredine 2. jula doneli su rešenje o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu »Kišnjeva glava – Rakovac« do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije površinskog kopa »Kišnjeva glava – Rakovac« koje je uručena kompaniji A.D. Alas Rakovac, 3. jula 2007. godine.

I nakon primljenog rešenja u Kopu Kišnjeva glava nastavljeno je sa miniranjem i eksploatacijom kamena u tri smena, kršenjem rešenja inspektora, nakon čega je po upravnom postupku izvršen novi inspekcijski nadzor koji će rezultovati dvema prijavama, prekšrajnom za nepoštovanje rešenja i prijavom za privredni prestup javnom tužiocu.

Pismo koje je ZMV uputila Pokrajinskom sekretarijatu za zastitu zivotne sredine i odrzivi razvoj

Novi Sad, 16.juli 2007.

Poštovani gospodine Đarmati,

Želimo da upozorimo Sekretarijat koji Vi vodite na nastavljanje rudarskih radova (miniranje i eksploatacija) u kopu Kišnjeva glava koje se odvija u tri smene suprotno Rešenju o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu «Kišnjeva glava - Rakovac» do pribavljanja saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine na projekat rekultivacije ovog površinskog kopa.
Molimo Vas da u skladu sa Vašim nadležnostima pristupite zakonskoj proceduri koja sledi nakon donošenja Rešenja Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji je potpisan od strane nadležne inspekcijske službe.
U nastavku Vam dostavljamo komentar jednog od naših aktivista sa sajta http://www.ledinackojezero.blogspot.com/ iz kojeg smo saznali i da je «u subota, 14.07.2007., u toku neradnog dana, tokom prepodneva, u Kišnjevoj glavi obavljeno tri miniranja u roku od jednog sata», kao i da je «sada verovatno rastreseno i raskinuto dovoljno stenske mase, da je mogu diskretno transportovati i sitniti tokom radne nedelje i glumiti kako u kopu nema aktivnosti u slučaju ponovnog nadzora».
U nadi da ćete nam izaći u susret želimo Vam.
U prilogu Vam dostavljamo i CD sa snimljenim fotografijama miniranja.
Sa željom da dobro sarađujemo želimo, svako dobro,

Olivera Radovanović,
Predsednik Upravnog odbora Zelene mreže Vojvodine